Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

"соји би у дотично место полазили. Ко је био познат -са татарином или суруџијом предавао је писмо њима. Исто су тако слати и новци, и то без икаквог реверса и признанице, и никад никоме ништа није фалкло. 1 ) Сем овога и аустријски су пролазеКи кроз Београд доносили и односили и приватну преписку с Цариградом за извесну таксу. Пошта из Беча (новине, писма и друго) доношена је у Земун, па ју је одатле београдски базрфан-баша преносио у Београд. 2 ) После Једренског Мира Срби су добилн право да постављају поштанске станице, 3 ) но изгледа да од тога иије било велике користи. Писма из Београда за Крагујевац слата су само два или три пута на недељу. Носио их је писмоноша, а предавао их је Кнежевској Канцеларији. Ту су она 'Остајала докле се не би јавила каква прилика, да се пошљу онима којима су упућена. Често се дешавало да су и изгубљена, а понеки пут су из радозналости и отварана. 4 ) Права пошта установљена је тек после владе Кнеза Милоша, 1840 године, и то најпре, у мају у Београду,' а за тим, у јуну у Крагујевцу. 5 ) За свратиште путника и по варошима и по главним путовима бкли су у почетку само ханови. То су широке зидане зграде са једном великом просторијом, у којој се могао сместити повећи број људи m стоке. На средини им је било огњиште а у нао-

4 ) Сретен Л. П., 183, 21?.

2 ) М. Гавриловић 11, 435—436.

■ 3 ) Куннберт, 243

*) Ibidem 548.

) Новине Србске 1840, стр. 169 н 185.

37

САОБРАЋАЈ