Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4
8 |
У кући његових родитеља сваког дана је било вике и свађе. Миленко, тако се звао мој друг, није примао савете нити се бојао претње својих родитеља. У нашем селу се појавише неки непознати људи, за које су говорили, да су „социјали“што ће рећи социјалисти; проносио се глас, да су и врло учени, и да они говоре, како нема Бога; и да све шта ко има, да је крађа! Па зато треба одузимати имања од људи и, створити рај на земљи; кад нема Бога, говорили су они, онда нема ни анђела, ни душе па ни раја на небу. Једног. дана је дошао кући пијан; настала је свађа; Миленко је нанео и тешку увреду и клевету своме оцу назвавши га лоповом! — Зар ја лопов неваљали сине!р — Јест, ти и сви други људи, који имају имање, јер је то крађа; тако сам чуо од људи ученијих од нас; ти су људи толико учени, да знају да вема Бога! — правдао се разјарени несрећни и заблудели синР!... Заиста, ужасно искушење за добре, вредне, поштене и побожне његове родитеље»!
Од туге и бриге Меленкови родитељи убрзо су помрли. Пошто је Миленко био непунолетан, то су му поставили стараоце. Једног дана престало је и старатељство. Сви нерадници, развратници и безбожници скупљали су се у његовоме дому; беспутни живот је остављао дубоке бразде на њима. Миленко је у бесцење продавао своје имање. Код суда је протоколисао трговачку („шпекулантску“) радњу, само да би имао право све имање распродати. А када је остао без игде ичега, одао се лажи, превари, крађи, и напослетку се нађе као саучесник једног тешког разбојништва. Буде и он осуђен на робију... Какво се душевно превирање извршило код Миленка за време издржавања робије не знам. Само знам ово: за то време, добри пријатељи његових врлих родитеља подигли су им споменик на њиховим гробовима са натписом:
„Препуче им срце због сина свог!
Одоше небу да се моле Богу
За Миленка сина развратног |“ Првог дана по доласку с робије посетио је родитељске гробове. Док су воштанице гореле, он је крај крстача ничице лежао и јецајући молио се: :
„Опростите ми родитељи; ја нисам више развратник, и нисам више робијаш; опростите ми и благословите ме миле