Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

'

.

свести, што значи, да Света Црква хоће и ради, да: људи буду“

живи, да буду с Богом, да буду свесни свога достојанства, својих дужсности и свого битисања на земљи. Отуда на-пи-

тање: у чему је животг одговор је: живот је само "тадаживот, када је с Богом; без Бога је мршвило и смтри. Ако. хоћемо живе мртваце да оживљујемо и да их стварно учи-.

нимо добрима, то можемо само помоћу Божјом, помоћу вере 'и Свете Цркве.

У свесрдној, материнској љубави, да се што више и јаче“ утиче на верско-моралну свест, Света Православна Црква уста--

новила је нарочите дане — дане спасења — дане часнога ве-

ликог поста. Као што се људи, полазећи на далеки пут прет- ·

ходно спремају, да би га што повољније прешли, тако и Света Црква претходно припрема хришћане за дане, који треба да донесу живош с Богом — спасење душе. Прошле недеље нам је говорила: молите се смерно и скрушено као

цариник а не као фарисеј; данас нам вели: сви грешници нека: се искрено кају, јер је Отац небески милостив, и помиловаће

вас; идуће недеље, предочиће добијање награде за добра дела и казну за хрђава; а последње недеље т. 3. „месојеђа“ препоручиће средства за наше оживљење, за наше зближење с

Богом, а то су: пост, молитва и духовно богабење: После.

свега тога, долази сједињење с Богом, које се добија кроз примање светих тајања: кајања и св. Причешћа._ Моје је дубоко уверење, када би највеће грешнике развратнике увели у владалачке палате, у њима би се распламтио осећај злобе и мржње; уведите их у парламенат у

време када он ради и решава о судбини земље, они би се“ дрско насмејали; уведите их у највишу школу — Универзитет,

они би се у чуду питали: нашто је онаг А уведимо их мами У најскромнији свети храм, ми ћемо приметити на њима знатну промену; добри познаваоци душе знали би, да се на дну њихове душе отпочиње очајна борба између унутрашњег доброг и хрђавог човека; они се по уласку у св. храм страше, презају, дрхте, узневерено гледају, ломе прсте; оставите их мало

дуже, они се умире, из њихових груди отржу се дубоки ЈЕ

даси, и из њихових очију виде се сузе покајања.

Како би срећни били, када би за ово знали управници и надзорници казнених завода, разних апсана и затвора, као, .