Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

душе, видеће се, да све то они не признају, јер не признају ни Бога, — што су дакле безбожници. А безбожникова је нога брза на зло; безбожниково је око готово на саблазан; "безбожниково је срце најплоднија земља за порок; безбожник је огањ, који пали, гром који убија и руши душу и живот. „других. 5

"Огледало нам је шестогодишње паклено бољшевичко: стање у братској нам Русији.

Онога тренутка, када би лопови, човекомрсци, убице, "развратници и безбожници признали, да су грешници, да су недостојни бити у друштву добрих, и да су се спустили до ступња бесловесних божијих створења, — тога би тренутка „осетили благи дах новога живота. А ако би им се помогло у даљем развићу новога живота, они би погружено и скрушено погнули главе своје пред невидљивим лицем Божјим, пролили би сузе због грехова и недостојанства свога, и покајана би срца шапатом прозборила: „Господе, нисам достојан "да под кров мој уђеш“. Ова грешникова исповест би била „знак новог кршшења, после кога долази помазање светим миром Божије милости, а Света Црква материнском нежношћу кроз свете молитве и помоћу дарова благодати Духа Све-. "тога облачи у ново рухо доброг'и верног хришћанина.

Ја поменух грешнике, који су тако видни и тако по-. знати. Па ето, др. сл. и они као најнедостојнији могу постати достојна деца Божија и наследници царства небескога.

| Но, има једна друга група хришћана, који су се уметнички премазали бојом хришћанства; они се радо називају хришћанима, па и јавно исповедају да верују. Међутим, њихов живот казује, да су у савести својој неискрени, у срцу маловерни, у души човекомреци, у делима јавни саблажинитељи. Такве треба пре и више жалити него ли прве. Први ће се пре пробудити и духовно уздићи него ли ови други; први презају пред провалијом, која пред њима зјапи, док су се „ови други самообманом опили, занели; прве је лакше отргнути од ивице пропасти, него ли ове друге освестити; прве може и једна искрена, мудра реч простога човека да ура'зуми, док друге, ни реч најгенијалнијег беседника тешко ра"сањује из духовног дремежа. Отуда и видимо, да се успе: чшније истином вере просвећује сеоски свет него ли велико-