Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

ТА

-љани и Грци као многобошци, давали су добре прилике и за верско просвећивање. Зато је Спаситељ изабрао Капернаум као средиште и за божанско делање у Галилеји и свој околини Генизаретског језера. Света Јеванђеља помињу више _ чудесних дела Христових у Капернауму. Ето, данашње св. Јеванђеље говори о оздрављењу капетановог слуге у њему. Задржимо се при опису дан. јев. догађаја. Шта је најуоч_. љивије тур — Јака вера у божанство Христово од стране _ Римљанина незнабошца; ту своју веру изразио је речима: „Господе, нисам достојан, да под кров мој уђеш, него само реци реч и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човек од _ власти и имам под собом војнике па кажем једном иди, и иде; и другом: дођи, и дође; и слузи своме: учини то, и „учини. А кад чу Исус удиви се и рече онима што иду за њим: заиста вам кажем, да ни у Израиљу толике вере не нађох“... А капетану рече Исус: иди, па кад што си веровао, нека ти буде; и оздрави слуга његов тога часа“.

Као што видимо, љуб. сл, и ако је Спаситељ најпре дошао ка изгубљеним овцама дома Израиљева, ипак ниједан од деце Аврамове по сили вере своје не рече: „нисам до-

· стојан да Под кров мој уђеш! и ако је њима било много лакше, да Спаситеља приме; међутим, они га тешко, врло тешко примаху, јер не имађаху кључ од врата домова својих — кључ од двери срдаца својих, т. ј. не имађаху јаку веру У Стасштеља. |

Капетан капернаумски и ако туђе вере и народности, са највећом пажњом пратио је божанску проповед и сва друга дела, што их је Спаситељ у самоме Капернауму чинио. Његова вера у божанство Христово била је несумњива, непоколебљива и очигледна; зато: је његова молба била испу= њена; помоћ је дошла; слуга је његов оздравио. Наук је: да се јаком вером заслужује благи божански поглед и задобија стварна помоћ Господа Спаситеља. А да се стече. јака вера, треба припремати и неговати срце, Чимр И то нам данашње св. Јеванђеље казује: Признати своју грешност, своје недостојанство п своју ништавилост, први је корак враћању к Богу. Јер, они, који не признају живот других, постају човекомрсци и убице; они, који не признају морални закон, постају развратници. Ако се пажљиво испитају њихове