Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

35.

све ставља у“ службу. човеку, па и сам живот. По мојенјевом закону није се смело у суботу ништа радити, па ни _ људе лечити. На пребацивање старешине зборнице чусте шт је Христос одговорио. "У другим приликама је Он И Е

„није човек сшворен субоше ради, већ је субоша створена "ради човека“. Одговори Спасатељеви као гром су поражавали _фарисеје и књижевнике, а својом божанском проповеђу о љубави п милосрђу, и својим божанским делима према грешноме човеку из корена је крчио коров и трње са поља погрешног учења и тумачења Мојсијевог Закона и Пророка, сејући божанско семе љубави према човеку, чији су плодови братољубље и човекољубље.

(Са јеванђелском светиљком, ми др. сл, посведневно сазнајемо грехом „згрнене“. По плодовима њиховог живота и рада дају се видети; наше је само да их јеванђелском светиљком осветлимо. и, познаћемо их. Је ли њихов број велики или малир — То ћете и ви сами знати. А ако баш тражите одговор и од мене, ја ћу без устезања рећи: да смо сви ми, више или мање, душевно „згрчени“, јер смо сви грешни, сем једнога Бога. Но, у томе не лежи сва страхота нашега живота. Велику тежину духовног бремена нашег времена чине многобројни савремени фарисеји и књижевници, који са разних страна пространог хришнанског света долазе, и као „вуци у овчијој кожи“ јуре по овој Богом благословеној и крвљу заливеној земљи, те мирно Христово стадо Св, Савске Цркве плаше, збуњују и растерују. Додајте томе ојачани среброљубиви и спекулативни дух, па ће нам бити јасна слика наше душевне и телесне згрчености.

Јест, ми смо згрчени. Исправимо се! Али какор

Када је Св. Јован Крститељ припремао грешни јеврејски народ за долазак Христа Спаситеља, он му је говорио: „покајте се!“ ... Када је сам Господ Христос отпочео своју божанску мисију, Он је такође говорио: „покајше се! јер се приближи царство небеско“! Да. Признати своју грешност, своју душевну згрченост,. јесте први корак на путу оздрављења, душевног исправљања и поласка ка Христу.

Не дозволимо, да се са теретом година старости, наша · душа савија, грчи и салама, већ да буде што чистија, светлија и светија. Ми смо у данима божићњег поста, што ће