Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

Бога Творца, Сина Грегова Господа Исуса Христа пи Лухесветога. Без такве вере нема истинога просвећења, а без: просвећења не задобија се живот вечни. А шта је живот вечни“ На ово питање дао је овакав одговор сам Спаситељ: „ово је живош вечни да познају Тебе јединога пи ишстинога Бога кога си послао Исуса Христа.“ (Јов. 17.3.). -

Ван овог просвећења и ван овакве вере, људи седе у тами и сену смртноме. Зашто — 1. Без познавања Бога Творца. не схвата се хармонија, лепота и величина васељене; не појима, се сила закона у видљивој природи а још мање у моралнојобласти живота; без вере и сазнања Бога, човечји разум јенеспособан за потпуно расуђивање; без Бога, разум је несталан, променљив, хаотичан, и поремећај разума честе су последице код безбожника.

2. Немање вере у Богочовека Христа не би смо имали највиши морални идеал и најјачи подстрек у борби добр»противу зла; не би смо знали за живот по духу и сили савести; без Христа били би лишени свести о тежини: грехова иослобођавању од њих; без васкрслог Господа, гроб би биосјош завршна тачка а смрт, — најужаснија јава живота.

8. Неверовање у Бога Духа Светога, људи би се лишавали највећег блага на земљи — утехе, јер је Св. Дух Ушешитељ. Нико и никад није био без искушења и бола у жи: воту; крв и сузе пратиле су свакога и пратиће и у будуће; потреба у стално духовно кретање и оживљавање човека, тако“ је јасно. Свети Дух оживљава а благодаћу својом крепи, оснажава, што ће рећи: шеши, а утеха, која долази „одозго“; јесте мир, радост и спасење у Господу...

Рекосмо, да је просвећење у познавању Истине — Бога:. Научници, по врстама својих наука, такође говоре у име Истине, али не свакад у духу хришћанског просвећења. Истина“ по хришћанској науци је апсолушна, вечна; по науци ван вере, истина је релативна, привремена: Истина наше вере је првостепена, — то је врховно знање; Истина; вере је циљ живота. т. ј. да познамо Бога и да будемо заједно с Богом. Мстина“ научника је другостепена, помоћно знање, односно средство. за достижење крајњег циља — познавање Бога. Такви су научници обасјани виделом божанске светлости и долазе доБогопознања кроз св. Јеванђеље. Они научници,. који своје: