Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

50

научничке истине сматрају за крајњи циљ свога живота а не за помоћно средство ради познавања апсолутне Истине, Бога, такви су научници звезде луталице, и један по један нечујно ишчезавају са лица земље, да би им вечна Истина одмерила казну за неверство њихово.

Када је Спаситељ чуо, да је Јован Крститељ предан и затворен због изобличавања порока и безакоња Ирода, Господ. напушта Јудеју и иде у Галилеју у крајеве где су живели најбезбожнији и најпокваренији житељи Палестине. Настањује се у Капернауму, — граду ондашњем Вавилону.

Зашто је Господ Христос тако учинио» — Мисија Јована Крститеља се завршила. Јудеја је већ сазнала и у неколико познала Месију, док су људи у Галилеји још седели у тами и сену смртноме. Он је дошао да послужи ане даму служе; дошао је, да грешнике приведе просвећењу и то долази најтежим трешницима и тамо отпочиње спасоносну, божанску мисију речима: „покајше се, јер је настало царство небеско“, што ће рећи: настаје царство Христово, оснива се Христова Шбреа која доноси свбту пуноћу благодати а после смрти изобиља славе у царству вечности.

На овај пример Спатитељев треба да се угледају проповедници вечне Истине и служитељи олтара Бога живога, "те да истинско просвећење шире баш тамо, где има највише духовне таме и моралнога пада. У колико Београд стоји у томе погледу изнад Капернаума, и наша земља изнад Галилеје, не можемо тачно одмерити; свакако више, јер смо ми у виделу Христове Цркве, и огрејани благодаћу Духа Светога. Као што се више потражује од онога, који има, тако

се и од нас хришћана потражује више и _ пошпуније просвећење истином вере.

· Кад је већ реч о угледању представника цркве на пример Спаситељев, добро је, ставити питање: на кога би се данас представници нашега. народа и државе могли угледати» Сва- а "како на представника најпросвећенијег народа и најбогатије државе, — на Калвина Кулиџа председника Сједињених Држава, једнога од најобразованијих синова беле расе. Довољно је, да се наведу само неколико редака из његове декларације народу за празник узношења благодарности Свевишњему. „Ми шреба, вели Кулиџ, да се с благодарношћу поклонимо