Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

ХИ. ЛОВЦИ ЉУДИ.)

„У оно време, стајаше Исус код језера Генисаретскога, и видје двије лађе гдје стоје у крају; а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже; и уљезе у једну од лађи која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе. А кад преста говорити, рече Симону: хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. И одговарајући Симон рече му: учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој речи бацићу мрежу. И. учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше. 'И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе. А кад видје Симон Петар, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан. Јер бијаше ушао страху њега и у све који бијаху с њим од мноштво риба које ухватише; А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: не бој се. одселе ћеш људе ловити. И извукавши обје лађе на земљу. оставише све и отидоше за њим.“ (Јев. Л. У, 1-11)

..„Била је тиха, ведра ноћ. Сјајни месец окружен звезданим кандиоцима давали су чаробни одсјај о мирну површину Генизаретског језера, а град Капернаум са омањим градовима Галилеје и Итуреје на његовој обали, при сребрнастој месечевој светлости, — давали су најромантичнију слику ка-

5) Говорено у београдској Саборној Цркви 25-1Х-1922. г. — ХУШ недеље