Из таме на светлост : одјеци живота. Књ. 4

68

кву може само најдаровитији песник, приповедач и живописац да изрази.

По заласку сунца, две рибарске лађе отискоше се од обале, да би се искористила овако за рибаре јединствена ноћ. Једна је лађа била Симона и Андреје синова Јониних а друга је била Јакова и Јована синова заведејевих. Они су били једини, који су нарушавали божанствени покој ноћи на_ Генизаретскоме језеру.

Превалила је поноћ а мреже су им биле празне. Осмелише се, да мреже баце у дубину, па опет ништа. Свиће, а они ни једне рибе не уловише. Покушаше још једном. Опет ништа! Близу је већ и излазак Божијег сунца. Када су. се први зраци јутарњега сунца стали да купају у Генизаретскоме језеру, рибари су хитали обали. Сунце је већ високо одскочило а они без роптања врше свој посао: испирају мреже у нади, да ће им идупа ноћ накнадити сав неуспели труд минуле ноћи.

— Чујете ли грајуг — пита један од њих.

— Мноштво света иде к нама! — одговара други.

— Да не буде то велики пророк и При Исус из "Назарета: — пита трећи.

— Да. Он је! Свет жели да Га види и да Га чује, Е одговара четврти. о

Мреже су биле испране. Рибари беху спремни да узму учешћа у виђењу Божанског Учитеља. . Напред је ишао Исус. Божанска благост је- сијала са лица. Његова, „То је Онај, који треба доћш“,— шапатом се распростирао глас. Тога уверења су били и рибари.

Спаситељ дође. Он „уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замолш га да мало одмакне од краја па седнувши учаше народ. А кад преста говорити рече Симону: хајде на дубину и баците мреже своје те ловите. А одговарајући Симон рече му: Учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа ке ухватисмо, али по твојој речи бацићу мрежу. И учинивши то ухватише велико мноштво риба и мреже им се продераше, _ И давши знак друштву, које беше на другој лађи да дођу да им помогну, и дођоше и напунише обе лађе тако да се _ готово потопе. А кад виде Симон паде пред ноге Исусове говорећи: изиђи од мене Господе, ја сам човек грешан. Јер