Илустрована ратна кроника

Стр. 4. ' Црна Гора није сачекала овупредставку, него је 26. гептембра ове године огласила рат Турској започевши одмах сутрадан непријатељства.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Силама је одговорила: два месеца чекала је на задовољење својих захтева које је више пута износила, сад хоће да тражи сама задовољење.

Св. 1.

Збогом, ружо, скоро узабрана, Збогом, љубо, сунце мојих дана, Остај здраво! Штитио те Бог! Па паднем ли у љутоме боју, Чувај љубо, успомену моју, И мој образ и синчића мог! Ура, другови! У бојни ред! У дим и огањ! Напред! Напред! Збогом, надо, мој мирисни цвете, Збогом, сине, збогом моје деге, Ах, ти не знаш, ништа не знаш сад! Ах, кад буде, па кад време мине, Кад порастеш, и кад чујеш, сине, Разумећеш; — а плакаћеш сад. Ура другови! У бојни ред! У смрт, у славу! Напред! Напред! Збогом, брда, и долине травне, Збогом, горе, српске горе славне, Где сам чисти удисао зрак! Српско сунце нек вам вечно сија! Ако паднем „Живела Србија!" Ако дођем - доћ' ћу, ко јунак! Ура другови! У бојни ред! У крв, и славу! Напред! Напред! Чуј: већ труби! На ноге устајте још једанпут браћо прегледајте Танад, бомбе, и сабаља рез, Па, светимо тешке ране братске, Поцепајмо ноте дипломатске, Нек говоре: топ и митраљез! Ура, другови! У бојни ред! Ура!... Ура!... Напред! Непред! Петефи МОРЕ ПОТЛАЧЕНИХ НАРОДА Заљуљало се море, немирно море потлачених народа; силни његови таласи пркосним претњама плаше небо и земљу. Зар не чујете ону дивљу буку, таласања на све стране? Нека њихова силина сада објави онима, што још сумњају, да се један народ ослобађа. Море бучи и урла, брод се разбија; све, што је у њему, тоне у дубоко море;крма и једрила, палуба и кљун, све то сада плива по широкој пучини. О, бесни, грешно море, само бесни;дај своме бесу даха! Покажи своју дубину и удри пеном свога гњева по небеском своду! А том пеном гнева свога пиши по небу слова, што ће служити као вечна поука: брод је хтео да плива по површини али се под њим море изви — и учини оно што је хтело! ЕЗ ЕЗ Први српоки топ Први сраски тои у овоме је ратау исиаљеи 6'. {10.) окшобра 1912. 0 шоме је, сушра дан, новинар-ратник наиисао београдској „ По.ттчпри" ове редове: Пишем Вам са границе на харшији, Коју су нати војници овога шренутка донели са освојене турске царинариице. Хитам да вам јавим, да су јуче пред •аодне наши тоиови са Преиолца огласили слободу вековном робљу. Јуче тачно у */ 4 до 10 часова ире иодне загрмео је ирви сриски тои са штца на Преаолцу и одјекујуТм иреко Малог Косова огласио велико дело, на које су иошле наше труие. Дивљачки Арнаути, који су сс били окциили то свима шурским караулама дуж границе, иобеснели су још од прексиноИ, чим је иочела одјекивати иуцњава од Мрдара, где се био крвав бој иротив упадача на нашу територију. А јуче, чим је свануло, они су осули шлотунима на наше тобџије, који су иоред саме границе носили сено за коње. Мајор Гихомир СтојановиЛ долетео је на коњу до тоиа и оиалио ирви метак ирви метак и ггрви срећан иогодак. Тои је

Командант Тузи предаје ее краљу Николи

^^□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□К^!

Из ратн? књижевности

~апапаппа~"

21

Ђура Јакшић

ОТАЏБИНА

И овај камен земље Срби.је,. Што претећ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела, мрачним борама 0 вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке. Векова тамних то су трагови, 'Ге црне боре, мрачне пећине; А камен овај ко пирамида 1Пто се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила, Што су у борби против душмана Дедови твоји вол,но слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Оклен ће"-«екад смело, презирућ', Душмана чека^ чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена, До тог бедема, Ногом ћеш ступит', можда, поганом. Дрзнеш ли даље? Чућеш громове, Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим, Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш, о стења -гврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати .. . Ал' један израз, једну мисао Чућеш у борбе страшној ломњави: „Отаџбина је ово Србина! . . ."

В. Ј. Илић, Млађи ВОЈНИКОВ ОПРОШТАЈ Збогом, оче! Збогом мила мати Ја вам више не могу остати, Кад Краљ зове у осветни бој! Не чекајте, нит' ме више зов'те! Бог вас чув'о! Збогом! Благослокте! И прежалте млади живот мој! Ура, другови! У бојни ред! Под крвав барјак! Напред! Напред!