Илустрована ратна кроника

Стр. 28. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Св. 4.

вежбања на 'нашој страни, према селу Давидовцу. Војници су се вежбали хитри и расположени, официри су командовали мирни и прибрани и не слутећи шта их само кроз који тренутак чека. Али тада одједном Арнаути, који су се налазили око турских караула по висовима, оспу плотунима на наше војнике. За првим плотуном дошао је други, или он је већ затекао наше војнике постројене у бојни ред. На ватру се одговорило ватром и тако се отворио жесток бој. Докле је једна руља Арнаута напала са висова на нашу војску, дотле је друга, још већа руља покушала да заузме ристовачку железничку станицу. Неколико стотина Арнаута пошли су ка станици пуцајући плотунима. Али до станице нису могли доћи. Том приликом један наш финансијски стражар, из заседе а под кишом куршума, убио је пет Арнаута. Још одмах после првих плотуна, у борбу су се умешале и турске трупе и пушкарање се развило на линији дугој више киломегара. Борба је трајала од јутра па све до синоћ, када су око 6 часова одјекнули последњи пуцњи. До подне се знало, да је аошнуло пет Арнаута а иосле подне, сем оне петорице коју је убио финаисијски стражар, не зна се колико их је пошнуло. Али по њиховој ошрчености и алакању изхледа да су аретрпели знатне [убитке. Наша војска заузела је у борби три карауле на Карпини које доми-

нирају над свима арнаутским селимз. Те карауле војска је задржала. Јутрос је освануло мирно, и како се чини, цео дан ће проћи на миру јер се арнаутске групе а тако исто и турске пограничне трупе држе сасвим повучено. Наши јучерашњи губитци према величини борбе, сасвим су незнати. Погинула су двојица, а како сам апсолутно тачно јутрос извештен, рањено их је дванаест, од којих су десеторица пренети на лечење у врањску болницу. Имена првих наших жртава нисам могао сазнати. Пре два дана пребегао је из Жбевца на нашу страну шеф железничке станице са. четири службеника. Тај шеф је по народнности Талијан из Швајцарске а од остале четворице тројица су Грци а један Пољак. Са њима јепребегао и кафеџија из Жбевца, такође Грк. 0 борби 4. октобри јављено је телеграмом из Београда, сутра дан: Јуче, рано изјутра арешло је код Мрдара на нашу страну иеколико стотина Турака. Они су опљачкали и заиалили два сриска села У близини се налазила сриска војска и она се сукоби са Туриима. Турци су ускоро сузбијени, осшашшши на нашој страни седам мртвих, а рањене су, којих има велики број од вели собом. Са сриске стране рањено је њих осам, а мртвих нема. Ти, Турци, који су ирешли у Србију дошли су из села Подујева, иреко, иуша Мрдара, .Тде Турци од неколико дана иодижу утврђења.

Доведено је и око хиљаду Арнаута, који подижу редуте и јсдан табор војске, која се утврђује. Кад су Турци ошерани са сриско) земљишта, они су, иошиомоШути војском, отиочели паљбу на сриску војску из утврђења. 0 првој акцији српске војске донела је 5. октобра по ст. београдска »Политика« ове вести: [Бој на Преполцу] Прекјуче рано изјутра турска војска упала је, код села Васиковца, недалеко од Мрдара на нашу територију и напала наша два села. Наш други пешачки пук дочекао је упадаче и развио се крвав страховит бој. Турцима су пришли у помоћ нови одреди из утврђења Подујева а наша је војска добила помо!'\ Бој, у који се умешала и арти- , лерија, трајао је цео дан. Турци су,|ј, са грдним губитцима, били отерани на своје земљиште. Они су у томе, прекјучерашњем, боју имали преко две стотине погинулих и више стотина рањених. Од наших свега су десеторица погинула и 42 рањена. [Заузеће Подујева.] Али Турцима ни то није било доста и они су јуче рано изјутра поново напали наше трупе. У јучерашњем броју нашега листа ми смо саопштили последње вести о почетку тог великог боја.

Војвода Јован Бабунеки

Пратња Иее Бољетинца