Илустрована ратна кроника

Св. 6.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 43.

Бугара. Са женама и децом бегунци су закрчили све путеве. Многи сељаци су уверени, да су Лозенград заузели Руси, а не Бугари. Многи се сећају руских репресалија из године 1878., када су Руси били посели ове крајеве. Ови сироти људи неисказано пате, плачући, гладујући и мрзнући се. Последња одбрана или мустафа, која је била у главном употребљена за чување железничке пруге, понашала се сасвим срамно, чим се је приближила бугарска коњица, они су одмах бацали оружје и бежали, и официри међу њима; они су жене и децу отискивали од вагона и сами утрчавали у њих, многи су остали стојећи на пењалицама и окачени о локомотиве. У Сандлер су дошли са халабуком и тражили, да им се да хлеб. Када су опазили ратне дописнике у једном возу, повикали су: . Ови хришћани имају хлеба, а ми га немамо, убите их!« Турски официри у Сандлеру држали су се одлично; дописнике су закључали у њиховим вагонима, а побуњенике су одмах разоружали по цену опасности за свој сопствени живот. Ово не важи за турску регуларну војску. Њој се само дивим она маршира и бори се добро, гладује без роптања и умире храбро. Абдулах паша предузима строге мере за успостављање дисциплине. Знатан број мустафиза и њихових официра био је стрељан, остали су послани у.Цариград на осуду. Кад сам напустио бојиште битка још није била свршена. Рекли су ми, да је бугарско лево крипо сузбијено и да Махмут Муктар иде напред. Земљиште иза Луле Бургаса је без живе душе, села горе. У другом извештају пише дописник: Од понедељника у вече било је јасно, да се Бугари

Призор из битке код Луле-Бургаеа спремају да са три дивизије нападну пругу Баба Ески Луле Бургас. Ми смо видели са каквом је брзином турски генералштаб слао појачања из Чорлу. Бугари су извели против позиције код Луле Бургаса шест батерија и у понедељак пред вече њихови топови су осули турске позиције шрапнелима. Пешадија је већ била напала на варош. Напад је тога пута био без успеха. У уторак су Бугари методнчки бомбардовали све турске позиције. Турска артиљерија је одговорала снажно и у то време се није могла констатовати надмоћност ни на једној страни. При свем томе, у уторак после подне ватра бугарске пешадије је појачана; Бугари су очевидно добили појачања за стрељачке редове. Турски истакнути положаји испред Луле Бургаса нису се више могли држати. Трупе су се повлачиле у примерном реду. Варош те ноћи није била поседнута ни од једне стране, али Бугари су је бомбардовали и запалили. У среду се је борба наставила у на целом фронту од 32 километара највећом жестином. Бугарска шрапнелска ватра нанела је турској пешадији у центруму огромне губитке.

Призрен је и опет српски! Метохија српска! Разгмварали сио пре четрнаест да на о продирању црногорске војске у Стару Србију и о огласу рата Србије Турској у једном друштванцу српских ратара у Славонијп. — Па куда ће српека војска најпре? — запитаће Сима постарији човек. — На Косово ! — одвратим ја. — А онда ће сигурно отуд на Нризрен, опет ће он, па на Прилип Краљевића Марка. Кажем ја синоћ

мојима, та још ћемо ми посетити Метохију, откуда су се и наши прађ"Дови пселили. Ја расколачио очи па гледам у Симу, који је ово изговорио. Он је био човек нонучен, и гледао је свога посла, ретко је одлазио на састанке међу људе. А гле како он говори! И< њега је говорила Србинова душа, она атворена само у себе душа, око које су хујала де етинама година, столећима догађаји, а она дубоко скривена остала је недирнута и у њ ј је тињао пламичак, к<>ји ј"ј је оеветљавао прошлост и на њој подгрејавао

наду на бољу и светлију будућност. Нисам смео ни помишљати, да ће већ П (,сле четрнаест дана оне у патриотском сањчлачком заноеу изречене мисли гледати ос.тварење и да Србинова нааа изражена у славној песми краља Николе: Онамо, онамо за брда она Милошев кажу пребива гроб, Онамо покој наћи ћу души Кад Србин више не буде роб",.. ваекрсава у ^ророчком емислу песникових речи. Српека војска после крвавих битака ппбедоноено је освојила Косово, побусала гроб Милоша Обилића и свих