Илустрована ратна кроника

СВЕСКА 7. и 8.

А

<=!< ®Е> 17

□аоапоаапппопппопаооапп " □ Р ! :©: □ § □ □ § □□ооооаипопппппааооппоо

1389.

У НОВОМ САДУ, 8. (21.) ДЕЦЕМБРА 1912.

Илустрована Ратна Кроника

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2' . ПОЈЕДИНЕ СВЕСКЕ СТАЈУ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД. - - -

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. — ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

СВЕСКА 7. и 8.

10Р

7

оаоооппопппппооааоооапо

□ —и и I □ □ I 1 У □ I оаааасшиапппппапаааоаао

1912.

Битка на Битољу. Борба између плаиина. Пљусак кише. — Помрчина и баруштине. — 200.000 бораца. — Туча топовоких хитаца Село Тоиолчани, 16. новембра, ноћу. Јуче је отпочео бој, који се очекивао, а који ће учинити крај српско-турском рату у Маћедонији и у исти мах и отоманском госнодарству у свим покрајинама. Кампирам на тридесет километара од Прилепа, а на шеснаест пред Битољем, у подножју брежул>ака што се протежу на север дуж корита Семнице, приточице Црне Реке, која би сесадвећ могла назвати крвавом реком, јер се силна крв излила у њене вале и у баре које је она створила, плавећи Пелагонијску равницу. Село, у коме сам сада, било ми је непознато до пре пола сата, када сам послао једног кон>аника у Прилеп са кратким телеграмом о данашњим дога ђајима. Сад знам, да се зове Тополчани, аЛи не знам поуздано да ли оно још постоји. Све је било у блату у густој тами, када сам у њ стигао с колегом Матеом и капетаном Маринковићем. Инстинкт наших коња, а не наше очи, доведе нас у неку стају, у којој је спавало неколико српских комита с пушкама покрај себе и дугим ножевима у чизмама. У једној соби на горњем спрату лежало је већ на разастртој слами неколико официра, од којих ]едан бијаше рањен. Ту је био и пређашњи министар Генчић, који је, као и ми, пошао у рат као грађанин. Тај високи, кршни човек отвореног лица, које је обрасло брадом, с пушком о рамену и фишеклијом о појасу, тај шестдесет-годишњи ратник — дилетант личи више на каквог комитског војводу него на истакнутог политичара. ЈТепа вагра буктала је на огњишту, на коме су два резервиста полако вртела на два бајонета натакнуто јаре, које им беше вечера. Сви сада спавају на слами. * Киша пљушти. Кроз прозоре се виде напољу неке тамне масе, које су можда таполчанске куће. Ништа ме не би изненадило, када бих у зору, као

* Овај врло занимљиви опис изишао је у великим и угледним талијанским новинама. Цивинини је угледан журналист и добар писац, познат и код нас.

они на изворском биваку, угледао низ рушевина, које догоревају. Данас сам са врха једног брежуљка посматрао како једно такво село, мислим Стари Српци, полако п тајанствено гори. У мрачној и тихој ноћи чује се само како киша лије, пси урлају и понеки пут у дал>ини топ загрми, што је доказ, да борба још упорно траје. Иако је била ноћ и беснила паклена непогода, опћег одмора није било. Човек чисто не може замислити, да се у таквој ноћи, у помрчини, по пољима преплављеним водом, између хучних планинских река, налази у стројевима две стотине хиљада људи, који су решени да се узајамно убијају и једни друге убијају. Рањеници су раштркани и леже крај изгинулих, умирући у блату и каљужи. Свирепо. Али рат је. Има нешто што је узвишеније од судбине оних који гину, од његових мука и патњи: победа и

Грачаница црква на Коеову