Илустрована ратна кроника

Стр. 72.

ИЛУСТРОНАНА НАТНА КРОНИКА

Св. б.

]|" ||

ПППППППППППППП Г1ПППППППГ

!П

3 А П И 0 И [

□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□!

[Јуначко дело једног Мојсијевца српскога војника.] У славној бвтци на КЈманову јуначки се показао Аврам Филозоф, редов V П. пешадијског пука. Овај млади јунак је Србип Мојсијеве вере. Један београдски лист донео је слику овог младог српског хероја и овај опис његових јуначких подвига: п Овај скромни н услужаи трговачки помоћник угледне београдске трговачке КЈће Најмана, чији лик данас доносимо, заслужио је у пуној мери ову пажњу, јерсе у бојном окршају показао јуиак, да се српска војска може поноеити његовим јуначким подвизима, а његовн једноверници могу бити срећни, што је из њихове средине взишао један јунак, који вм чини част. У историјској борби на Куманову у моменту, када је 7. пук био у највећој ватри обасут непријатељиким картечима и метцима, када јенао командир, водници, подофицири и заставник и када је наш одред остао обезглављен у киши од куршума, дотле повучен и скроман наш Мојсијевац Аврам Филозоф, иритрча мрхавом заставнику, диже палу заставу и неустрашиво, као прави херој полеши напред носећн свето знамење пред одредом, који ]е као муња јурио на турске шанчеве, да их само после неколико минута нагна у дивље бегство, а своју заставу пободу на турски шанац. За аај свој јуначки подвиг Аврам Филозоф одликован је по заслузи од свога команданта престолонаследника Александра, а од наше стране нека му је награда ово наше признање. |И рањен хоће у бој.] У битци код Куманова, при једном јуришу, падне турска граната, распрсне се и једном српском пешаку однесе добар комад меса од ноге. Он мало заостане и почне завијати раву. Како није умео дасвеже завот, он оставп на рани само памук, па извади из торбе пеиткир, те њиме завеже рану. У томе и болничари приспеју, па га хтели да одвуку на превијалиште. Он се окрену њима и рече: — Море бре, оставите ви мене. Вуците оне теже рањене. Ено видите ено онога. И показа им једног тешко рањеног војника. — А шта ћеш ти тако рањен да учиниш? Ето не можеш ни да идега, рече му један од болничара. — Ко не може да иде? — викну овај рањеник и пође, али од бола пос рву и пао би . да га не придржаш е. Употреба клишеја законом забрањена

Крена елава у београдекој болници

И после се отимао да иде у ланац са друговима, док га нису на силу одвукли из линије. [Шта је Арнаутин.] Београдска „Трибуна" доноси ово: Десило се у једној од многих болница у Бе' ограду, у којој лежи и неколико ра њених Арбанаса. Једног Арнаутина требало је преместити с једне постеље на другу. Болничар га кежно и пажљиво обухвати око паса обема рукама, како то већ медицинска вештина изискује, и Д а Арнаутину знак, да своје руке њему обавије око врата. Дивљи Арнаутин уместо да се повинује милосрдноме човеку, који лечи њега, убицу болничареве браће, измахне руком и из све снаге болничару одвали такав један ударац, који би и вола оборио. Сви присутни су се згрозили, а болничар је и даље стриљиво вришо свој иосао. Он се болно осмехну и рекао кратко Арнаутину: — Имамо ми већ доста браће тамо доле, који ће вам и за ово платити. * Приликом зауззмања Новог Пазара Арнаути су још једанпут показали, да светиња њихопа бесе (задате речи) према хришћанима не мора бити света. Пошто је Нови Пазар I ећ заузет и наша војска умарширала у варош, генерал ЖивковиН је Арнаутима, иако они то ни по чему нису заслужили, оставио }едан кратак рок да положе оружје, иначе ће их сматрати за непријатеље и свакога, који се нађе с пушком у руци, стрељати по ратним законима. Када је овај рок истекао, наши војници су зашли по арнаутским кућама. 1 ер је постојала оправдана бо

]азан, да ће ови лупежи прекршити и по десети пут задану реч. Еао шта прича један рањеник. — Уђемо ми у једну кућу и претресемо све буџаке. У тренутку, када смо хтели изаћи, чух неки шум из димњака. Надвирим погледом горе, а у врху, код самога крова, раскорачио се један Арнаутин, наперио пушку на ниже, спреман да опали. Разуме се, да му ниемо дали времена. И Арнаутин се за трен ока скотрљао низ димњак. У другој арнаутској кући такођер никога не нађосмо, али нама је, ђаво би га знао зашто, прича војник, ипак све нешто изгледало сумњиво. Загледам мало боље у једну вреДу, пуну брашна, кад тамо, а из ње вири само један нос. Одмах смо видели, да је то морао бити арнаутски нос, који је за свога газду увлачио зрак да се Арнаутин не угуши у брагану, док беда и напаст прође. Најснажнији нага друг ухвати Арнаутипа за нос, извуче га из брашна , са јатаганом, револвером и брзометком. — Па је лц то Арнаутин? И јога под оружјем? — Тако ми! — одговсрио је безобразно Арнаутин, који је сместа прикеден ратном суду, да га овај научи, како раду Срби. Божићна свеска Илустроване Ратне Кронике изићи ће на два табака са врло одабраном садржином и много лепих ратних слика, међу којима се нарочито истиче Кумановска битка. Штампа д. д. Браника Н. Сад,