Илустрована ратна кроника

СВЕСКА 14.

У НОВОМ САДУ, 24. ЈАНУАРА (6. ФЕБРУАРА) 1913.

СВЕСКА Г4.

ојро* 4ЦПЈ1 7

Илустрована Ратна Кроника

40{к < ((»)) > ХЈГ

аааппппопсшсгасшаоппсгаро 1 □ □ 1 1 □ □ 1 1 □ □ I □ппсгаппа □□□□□□□ асшапсша

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

□ппппапппппппоппппппппп 1 н □ 1 I □ □ 1 □ 0 Ј ппппапппоаппппсаппппппр

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. — ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

Зауз^е Дебра >— Причање једног очевидца Скопље, 30. новембра Пошто је главна битка већ била свршена, послате су разне коњичке патроле у извидницу да испитају терен и прегледају има ли где непријатеља или не. Тако 12. новембра патрола под вођством г. Милоја Милојевића, музичара, резервног коњичког потпоручника дунавског дивизионог пука, којим командује г. Цоловић, добила је наредбу да пође пут Дебра. Он се са осморицом војника и два курира, бугарске комите, Јаћимом и Иваном крене из Ресне на Преспанском Језеру и даљну официрску патролу. Пут је водио поред Охридског Језера право за Дебар. Како секционих карата није

имао морао се потпуно ослонити на исказе двојице својих курира. Крај дакле кроз који је патрола имала проћи био је војсци потпуно непознат, а пут рђав. Један врло мали, кратак пут, патрола се кретала »џадом«, па је одмах морала ударити преко стења и верати се тако званим »козјим путем«. Нарочито је од селаДелогошта и Татеша тај пут необично кршевит, те је верање по стењу било врло опасно, а у толико више што се имало проћи кроз арнаутски крај, за који се није могло знати, да ли се жели предати. Шта више ти Арнаути су и претили, јер су чак из једног села (Мисловеђа) пуцали на патролу. Но потпоручник Милојевић је избегао сваки сукоб, пошто му то није био задатак и продуживао је пут Дебру.

Дан је био хладан, јесењи, а шибао је оштри ветар. Цео сиви крш је свему давао суморан изглед. Уски видик се свакога часа мењао и небо сиво, оловно, видело се као парче сукна разастрто изнад крша. Срећући успут људе патрола се распитивала о многом чему и добијала најразличнија обавештења. Ипак се могла закључити само једнатачна верзија. Сва села на левој обали Дрима хтела су се предати, док на десној у која спадају Долгаш, Осорница, Папрадица, Власина, чија имена говоре да су од вајкада била наша, била противна предаји. Та села су правила сметњу и левој кичевској колони, која је доцније ишла кроз њих. Имена других села још речитије говоре о негдашњој српској власти у њима и већина од њих је пристајала без речи, да призна српску власт. 13. новембра дубоко у мрак патрола је продирала и даље. Ситна јесења киша праћена измаглицом још је више замрачавала и иначе мрачан видик и преко ноћ се морало јахање прекинути, да патрола заноћи у селу Лукову, па да настави с првим освитом. 14. пре подне патрола је прешла Штипски мост на Дриму Колико лепоте, колико осећања у томе моменту? Штиљски мост је један од оних старинских камених мостова, који се као -угао дижу над реком и везују две стеновите обале. А доле, чак дубоко ис-

Официри разнога рода оружја команданти пукова срп:,<е војске у рагу 1912.