Илустрована ратна кроника

Св. 15.

Стр. 127.

Из топовских чељусти бљувала је ватра, која је у овој црној ноћи чачно оцртала турску и српску бојну линију — она је изгледала као две криве, дугачке, испреламане, усијане, дебеле штангле. Митраљези су сејали своју паклену ватру, пушке су пиштале, чини ми се, као да је земља на српској и турској позицији препукла и да из ње шикља усијана лава, која хоће све да смлави, изгледалоје, као да ће се небо у ад да проломи... С времена на времедојурио би по неки пешак са предњих позиција, поглед му је стално остајао назад: гледајући узневерено у страшну паклену ноћ. Питамо га: Куда ћеш ? Он се стресе и плашљиво мумла. — [Џ а в и д п а ш и н х у м о р.] Београдски дописник »Србобрана« г. Милан МарјановиИ саопштава ову занимљиву анекдоту: Вриједи да вамзабиљежим сљедећу истиниту анегдоту, која се односи на Џавид-пашу и коју дознајем из првог извора: Сјећаћете се, да је пред кратко вријеме било јављено, како је Џавид паша замолио српског команданта Њдиба, да му по шаље серума против дкфтерији, која хара у неким мјестима, гдје борави Џавид-пашина војска. Недић му је послао и није хтео плату за пошиљку. Џавид паша се је зихвалио. Писао је француски и у писму каже: „Сада смо у примирју а слиједиће и мир. Можда се до скора видимо. Они моји мудријани у Цариграду нису способни ни зашто. Ја се не могу и не ћу да вратим у Цариград иако ме примите, ја бих пајрађе ушао у српску војску. Уверавам вас, да сам свакако један од најбољих турских

официра и могао бих иосшати капетан у вредној сршкој војсци. Ви сте доиста показали, да сте људи, па шта да ја радим у Цариграду ? Мене ваша каваљерија није достигла баш као ни наша артиљерија није погађала ваше војнике. Сада смо у том погледу изједначени и до виђења, ако ме ви хоћете". Ово нисмо Џавид паше, за којега сви кажу, да је доиста најваљанији између турских официра, побудило је својим хумором доста угодних часова у официрским круговима, који се у ово вријеме примирја у Битољу и у околици беспослени досађују. — [П р а в и ч н а пресуда.] Пре две године, негде о вашару у Феризовићу, данашњем Урошевцу, десио се овај врло занимљив случај. Једном Арнаушину пала је нарочито била у очи једна леиа сршка сељанка, која је са својом лепотом и оделом мамила све присутне, алису овом Арнаутину толико њени по крети и њено понаш&ње били сасвим мамљиви, да се бојао, е је неко други боље зарезује и гледа него он. Видевши је, где стално маше кишобраном, као да му прети, Арнаутин је одједанпут скочио право пут ње, отео јс.ј кишобран, сломио га, а поставу му сву исцепао, да није ни за што вредео. Сви су присутни то гледали и са чуђењем посматрали збуњену девојку, а Арнаутина презирали, да су се сви одјед&нпут скупили претресајући, шта је било и како. Арнаутин је мирно стојао и посматрао тај велики скуп, док му не изађе отац девојчин, и љутитим гласом викну: — Ајде кмету!

-- Арнаутин је без икаква устезања пошао кмету на решење. Дошавши кмету, отац девојчин се пожалио и испричао цео догађај. Кмет је без много устезања и размишљања пресудио, да Арнаутин да иет наиоле. оиа (95'65 Круна) за сломљени кишобран Кад га је кмет испитивао, је ли сломио и како, Арнаутин није више ни слушао пресуду, него је одмзх извадио пет наполеона не противећи се ништа. Тај Србин и Арнаутин и сад су живи, и о њима се ево сал, после две године, води опет пресудз. Садањи новопостављени капетан судски сазнавши за ову пресуду старијих кметова, позвао је обојицу: и Арнаутина и Србина, у суд, и ствар понова претресао. Питао је Србина, признаје ли, дајепре две године узео од Арнаутина пет наполеона за кишобран, а Србин је мирно одговорио, да признаје, и пресуда буде решена, да Арнаутину враши иеш наиолеона, а Арнаутин да му да иеш динара за сломљени кишобран. Такосеони намире, да се Арнаутин чудио, е ће Србин Србину овако судити. Кад му је српски капетан учинио овакво добро дело, нашао је Арнаутин сутра-дан капетана и упита га: — Јесте ли покупили, шта мислите г. капетане, све пушке из нашег села ? Капетан ставши зачуђено одговори: — Јесмо. На то му се Арнаутин окрене говорећи: - — Кад сте и ви мени учинили добро дело, учинићу и ја вама. Показаћу вам, да ухватите мога комшију, који је сакрио иеде.сет брзометнитс жушака метар дубине закопавши их у земљу код своје куће. — Немој ти да слажеш, — рече му капетан. — Пођите са мном и уверићете се, да је то истина, — викне Арнаутин весело, Капетан је скупио комисију и дошао на лице места, наредио ископавање, и ч.ишав мешар у земљи лежало )е иедесеш иушака наслагано једна на друту. Онај, што сакрио пушке, стрељан је, а проказивач се задовољио пресудом. — [Терор у опседнутом С к а д р у.] Дописнику знаменитог италијанског листа, миланског »Согпеге с!е11а бега«, Џино Б ери (Вегп) пошло је за руком, да из опседнутога Скадра на Бојани пошље свом листу допис, у коме слика страшне прилике и терор турског команданта Хасан Риза-беја у опседнутом граду. Одржање реда — пише новинар