Илустрована ратна кроника

Стр. 1§б.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 11

ложаје и остаЈГи да копају шанчеве у земљи, која беше крвљу натопљена. Али пред вече непријатељ покуша последњи очајнички противнапад артиљеријом и пешадијом, но узалуд. Турски топови су убрзо ућуткани. Српска артиљерија је и и опет косила турске пукове, који су морали да се Коначно повуку, Док је кнез довршавао причање о том дану, у кавану, у којој смо били, уђе један блед, коштуњав човек, српски четник, чини ми се, чак, да је то неки командант једне од чета. Он нам је причао језовите ствари о муслиманским и арнаутским свирепствима. У једном селу у Старој Србији, у коме су они бројно јачи, вршили су над хришћанима страховита зверства. Али једна српска чета, која је затим стигла у то село, поклала је све арнаутско становништво и попалила им све куће, те тако изгинуле хришћане осветили. Тај Србин, који је дошао у Врање да своју чету снабде са муницијом а можда и људима, говорио је благим, хладним, безбојним гласом, али укочени и мрачни поглед испод натмуреног чела говорио је о драматичном животу тих добровољаца, најљуће, најужасније народне војске. Питао сам, ко је тај човек. Једни рекоше ђак, други адвокат. Све једно. Његов поглед, његов лик показивали су осветника. БОРБА КОД СПАСАРИЈА И ЉЕША. Београдска , Срчска Застава'" доноси ово: Српска је војска у неколико праваца продирала к Јадранском мору; које је после Косова и пада Балшићеве владавине остало у страним рукама, изузимајући онај узани излаз на Адрију коц Бара и Улциња, узет од стране Црногораца у рату год. 1877.—78. Садашње продирање српске војске било је необично тешко. Ваљало се пробијати и заузима-

ти онај широки нојас планинског јутру кренуше на Мјет. У 10 сати непроходног земљишта од Г1ри- пре подне примети наш коњанич зрена до мора по најлошијем вре- ки ескадрон да је око 1000 Армену, у кишл, која је падала дан наута и турских жандара посело и ноћ, кроз снег и студ, путе- положаје, и то врло јаке код Спавима кроз које никад нису про- сариа, на левој обали Дрима и шла кола и топови, а којима јед- и један природни редут у долини ва пролази пешак и коњ кроз Дрима. Коњаничка натрола дивље, слабо насељене области, извидница дочекана је ватром од у којима нема хране ни за вој- Арнаута, после чега је наша пеника, ни за стоку; кроз љути шадија заузела поуздане полоАрнаутлук, полудивља и полуго- жаје и спремила се за бој, који ла арнаутска племена, која за 523 је у полак 11 сати започела когодине никад нису покорили Тур- њица, сјашивши за пешадијску ци, а које су сад завојевали и борбу. После борбе, која је трамекима учинили наши јунаци Шу- јала до 2 сата по подне, непримадинци и Ваљевци. јатељ је бачен у бег, прво са Арнаути, чувши од Џавид- Спасариа, а затим са другог попашиних војника и арбанашких ложаја — редута. Гоњење неприбашибозука Исе Бољетинца, који јатеља вршено је плотунском ватсу кроз ова племена бежали на ром и он је бежао чамцима прејуг, за храброст и издржљивост ко Дрима, те су ту силни Арнасрпске војске давали су јој само ути погинули или се удавили у спорадичне отпоре кроз Љуму, Дриму. Заузето је и село Мјет Малесију, Калиш и Мат, али су, са касарном, која је у центру сатрвени после бежали у снежне противничког положаја. Одатле планине, из којих сад са збего- се снабдевала раније храном и вима, женама и нејачади, излазе опкољена турска војска у Скади покорно се предају српским ру, те се заузимањем овог полопосадама у Арнаутлуку. Љумља- жаја знатно помогло братској, ни су пак пропустили главне ко- црногорској војсци. Од Срба ралоне, а после из заседа напада- њено је у овој борби само тројица. ли комору, санитетске одреде, у- Држање српских трупа у овој бијали и мучили рањенике и т. д. борби било је врло добро. На Приморски одред за Сан Џо- успеху се има^захвалити држању вани Медуа односно батаљони V. команданата капетана Стевана пука другог позива народне вој- Петровића и Николе Христића. ске дринске дивизије преноће Заузето је у томе селу и доста у селу Душијо и 8. новембра у хране. Борба је коначно заврше-

Српскн опсадни топ под Једренима