Илустрована ратна кроника

Стр. 140.

у овом раздобљу мира и неактивности, јер је апсолутно искључено, да би неко мислио на повратак и на напуштзње потхвата. На свим заузетим позиц^јама бивакирају србијанско-црногорске трупе. Западњак дува хладно од пет дана и, завијајући, шиба невероватном жестином ове неукротиве војнике. То је олуја зрака, која се баца огромним маховима на бојно поље. Од часа на час који неодољиви вихор провали из којег горског кланца, склизне над језером подижући наборе модрикасте воде, захвати у грабежљивој вејавици по читаве скупине шатора и однесе их далеко међу мочваре. И рањеници одлазе амбуланцијама, бичевани од овог бесног ветра, који отргне покриваче и следи љуте ране. А има их сваки дан више. Многи, који су на силу хтели остати у својим редовима, не могу више издржати и долазе до постаја за лече• ње у стању, које без сумње не би било тако тешко, да их њихова срчаност није држала приковане на бојишту. Велика дворана духанског монопола у Подгорици, где се сместила болница Црвеног Крста из Болоње под управом проф. Вартоломеја Нигризоле, препуна је. Између двоструког реда кревета нашао се начнн, да се под покрије матрацама.

Можда се не ће никада дознати тачан број људи, који погинуше и падоше рањени оног дана, кад је заузет Б.ардањол, али се може замислити тај број, упореду ли се са губитцима, коЈе претрпеше официри: 126 официра онеспособљено је за бој. Тајна о војничким операцијама је врло строга а тако исто до невероватности и цензура. Чак и приватни брзојави остају каткада до два и три сата у цензоровом кабинету, пре него их отпошљу. Не само то, већ се пречи новинарима да приопће и оно, што се касније службено брзојавља. Са војничким аташејима не чини се више комплимената. Један немачки генерал, који је долазио са чаталџанских шанчева те је желео упознати и позориште србијанско - црногорске акције, морао се задовољити, кад је стигао на по пута из Мурићана, да се врати у Бар. Војнички аташеји Холандске и Шведске напротив су сретнији. Они су остали десет дана у главном стану и присуствовали су најзанимивијој фази заузећа Бардањола. Одушевљени су за црногорског војника, за којега кажу, да је веома чврст, срчан и пун самопрегора, те силно хвале пуцање србијанско-црногорске артиљерије, но признају, да се и турске батерије добро држе. Уверенису,

да ђе се Скадар морати предати, у пркос истрајном отпору и успешним одбранбеним делима. Несломљивости команде у неприпуштању страних особа на бојиште и строгости цензуре узрок је бојазан, да би опседнути могли ставити се у саобраћај са спољним светом. Можда је та бојазан оправдана. Премда у Скадру и око Скадра главни део трупа, које се боре, сачињавају редовни турски војници, ипак је опште уверење, да ови редовни војници уживају потпору опседнутог становништва. Једна војска, која се има борити снабдевана од елемената, што не желе њезину победу, има право да буде што више опрезнаД Ипак, упркос строгом надзору, скадарски Арбанаси опће с онима из вана и да не постоји то опћење, не би се могло разумети, одакле долазе неке вести, које се пак испоставе тачнима^и које се нису могле"протурати него кроз челични обруч, који није успело учинити непродирним. Од петка бацају у размацима батерије Широке и Бардањола шрапнеле на Скадар. Конзули су позвани, да оставе град и обавештени су, да ће га до који дан жестоко бомбардирати. Овим средством, претећи наиме уништењем Скадра, Срби и Црногорци надају се, да ће се оних 15.000 арбанаских редифа, уврштених у пуковније од Есад паше, побунити и присилити га на предаЈ 'у. Више кућа у Скадру мора._да су биле оштећене од ових бомбардовања, јер се по ноћи јасно разабиру са језера пламенови пожара, који окрвављују амо тамо олујно небо. Ових последњих дана био се пронео глас, да је ратни застој последица примирја, склопљена за кратко време, да се., укопају мртваци и помогне рањеницима. Али топовски хитци загрме од часа на час на језеру, као да упозоре, да се рат наставља. Много вероватније присиљени су противници од саме интензивности напора на окрепљујуће примирје. Тренутни догонор склопљен је без услова, силом околности. Црногорци, Срби и Турци отимали су се за позиције Бардањола, Тарабоша и Брдице слепом расипношћу крви;нападаји на железне мреже, изведени од људи, који су ишли у сигурну смрт бацајући ручне бомбе, били су убојити за све. Док су Црногорци напредовали очајном снагом одлучности, турске митраљезе, сакривене у безброј рупа, сипале су кишу олова. Али црно?орски тоиови третварали су те руие у гиироке јаме, у којима је издисало на стотине неиријатеља. Две ноћи није било могуће донети помоћи онима, који су