Илустрована ратна кроника

Стр. 194.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 24.

На мртвој стражи

ха, платно, посуђе, гвожђарија, учињена кожа. Увоз је јачи од извоза. Због тога новац излази из овога краја и народ материјално стално назадује. Занати су запуштени и неразвијени. Домаће индустрије и нема. Њу је сасвим убила и потиснула фабричка индустрија која се увози са стране. Једино што се још у малој мери задржало то је израда новопазарских дрвених ишараних предмета. У жупнијим крајевима, где је земљиште плодније и клима ближа бави се становништво земљорадњом (успева јечам, овас, раж, кукуруз, каришик и по нешто пшеница). Производи земљорадње не достижу готово ни једне године да изране становништво, а камо ли да се извози. Због тога у овим крајевима и мало слабије године изазивају глад и јак увоз жита из Србије, Босне и Скопља. Од поврћа и воћа рађа кромпир, крушка, шљива и јабука око Новог Пазара, шљива и грах око Пријепоља и Бијелог Поља (Доњи Колашин.) Најразвијеније је сточарство, а особито по сјеничкој висоравни, Златару, око Нове Вароши, Пљеваља и Вранеша (Колашин). Сој оваца је врло добар, а особито око Сјенице.

Њихова је вуна на гласу због свог квалитета. Козе и говеда су кржљава, али снажна и брзо се гоје. Најбоља су говеда сјеничка и око Пештера. Сељак нема своје земље, јер аграрно питање није још решено. Због тога и због опште несигурности производи су слаби и не улаже се у њих колико треба и воље ни труда.. У опште узето, привредно стање Санџака није како би могло да буде и како је некад и било. Томе је понајвише криво слабо државно настојање око подизања и слободног развијања народа у економском и културном погледу и несигурно политичко стање. Ни данашње опште културно стање Санџака није како је пре било. Културе има врло мало, а просвета је тек у почетцима. Што има културно-просветних установа уређених и савремених, то је код православног елемента, које је у културком погледу много јаче од муслиманског елемента. Политичко стање Санцака је исто као у другим крајевима Турске. Општа неуређеност, неједнакост несигурност, слаба администрација и сувише лоше судство. Тако је ста-

ње у Санџаку не од јуче већ вековима. Од њега пати цео народ. Напредак се не види никакав, већ се све иде на горе. Патње су и многобројне и судбоносне. У Санџаку се било дошло дотле, да је цео народ, а особито хришћански елемеиат, тежио за политичком променом, очекујући од ње спасење од тешког и несносног стања. У том очекивању и надању за променом освитало се и омркавалО. Нада је српски народ овога краја и спасавала од тоталне пропасти. Она га је храбрила и челичила да до краја издржи. И успела је. Очекивани спас и последња помоћ дошла је. Слободна браћа крвљу откупише своју јадну и потиштену браћу и са оружјем у руци створише од пропалих робова слободне грађане и људе, којима су испуњене вековне наде и који сада у колу своје браће слободно живе, слободно дишу и слободно се развијају. Ослобођење Санџака има још један и то врло важан значај. Срце прве српске државе и културе ослобођено је из ропства, преко њега су се спојиле слободне српске државе и стара пространа српска држава почиње ускрсавати у свом своме обиљу и величини. Животно питање српског нарора оличено у слободи Санџака решило се како треба. Јуриш на Лозенград (Свршетак) Ваљало је, дакле, заузети та модерно израђена утврђења на околним висинама пре него што се удари на варош. Морам признати да нисам мислио да Бугари имају за то довољно јунаштва, јер је изгледало право лудило ударити на брегове који сипају вагру. При томе је терен пред утврђењима, као и између утврђења и вароши, најнеповољнији какав се само