Илустрована ратна кроника

Св. 24.

ИЛУСТРОВНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 195.

замислити може. Све сами виногради често испресецани оградама, о ниским зидовима, жицом што је браниоцу давало врло много преимућства. Осим тога још су виногради били претворени у вештачке одбрапе. Ископани су били ровови, од земље подигнути многи грудобрани, испресецани доласци бодљикавом жицом, затим намештени грудобрапи од џакова н - шуњених песком и сакривене мине. Све су то Турци били вештачки извели да би непријатељу отежали приступ. Осим тога Турци су одиста храбро бранили позиције, то им и непријатељ мора признати. Кад се бугарска пешадија развила у бојевни фронт из винограда осу убиствена ватра. Ту су били башибозуци: Курди и Татари. Они су били у првим редовима. Сви су били наоружани модерним пушкама и распламтели верским фанатизмом да се љуто освете „ђау рима" који су прилазили. Ове турске помоћне трупе тукле су се много боље него њихови господари. Њима има турска врховна команда да захвали што се главна турска војска могла са Лозенграда да повуче[преко Искидера каБунар Хисару; њима ваља приписати и огромне губитке бугарске, као што на њихов рачун ваља уписати ужасну сечу бугарских рањенкка. Силна и ужасна ватра из винограда, на северу од утврђења, зауставила је бугарску војску а затим је нагнала на одступање које је личило на бегство, при чему су Курди и Татари излетили из шанчева и поч(.ли сећи бугарске рањенике, док је артиљерија са утврђења косила Бугаре, који су се повлачили. Многобројне гранате прскале су у сред бугарских пешадијских маса ширећи смрт и ужас. Упркос јуначког држања и заповести и саветовања официра није било могућно повести

Неумољивл побед! бугарску пешадију на поновни јуриш. Пауза која је настала због тога опоменула је нас на дужност. Ми пођосмо у неколико кслона бојиштем. Ох, на какве смо ужасе наишли! Ужасан мирис крви, отровни задах дима, смрт и пустош куд год се погледа! Срећни су били они који су од куршума одмах погинули, јер су сатане Курди ужасно унакажавали сечом јадне рањенике. Курди су већином рањеницима вадили очи, одсецали носеве и уши и парали трбухе! Било је страшно погледати те јаднике, који су до пре четири недеље били мирни сељаци, који су ридили своје послове. Ми смо радили што смо више могли неколико сати, превијалишта су била пуна, препуна. Лекари су се такмичили у преданом раду, амбуланте са лако рањенима одашиљане су у позадину, у бол™ ници организоване на граници. Пред вече Бугари обновише напад на утврђења, надајући се, да ће изненадити Турке. Али одмах после првих метака запламти ватра са свих утврђења и бљештеће беле светлости кугле електричничних рефлектора осветлише бојиште, и Бугари се опет мора-

сљ у свима биткама.

доше повући са великим губитцима. После новог, трећег напада подножје терена освојише Бугари. У виноградима је била борба прса у прса, нож на нож. Гроктање пушака све је више престајало и бугари на бајонет заузеше винограде. Турци су се сјајно борили, уступајући корак по корак. Браниоци су употребили јатагане, ханџаре, ножеве,кундаке, татарске секире, песнице па чак и зубе у одбрани. Ми смо посленатоме разбојишту нашли подоста Бугара, којима су башибозуци прегризли гркљан. Многе бугарске заробљенике Курди су натакли на копље. У понедељак у зору Бугари су коначно заузели винограде, и тада се одмах прешло на освајање утврђења. То крваво подузеће може да замисли само најсмелија фантазија. Ја за то немам речи. Бугарске трупе извршиле су многобројне јурише, нападе бајонетом и разна јуначка дела, али су их турске трупе стално бацале назад. То убијање трајало је без престанка до у среду по подне у пет сати. Тада наступи тишина на целој линији. Али су Турци знали,