Илустрована ратна кроника

Св. 25.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 205.

Први српски санитетски воз са рањеницима са Једрена

Срце ми је узбуђено као да сам кришом угледао неко заробљено благо наше... Види се само једна половина вароши, у којој је све зграде надвисила величанствена католичка црква (најљепша кат. црква на Балкану), мало даље од ње су велике касарне турске посред читавог лавиринта улица, обраслих бујним зеленилом. Све мирно, немо, као изгубљено у трави, почива, као и да не слути, шта је сне уперено на њ. На оној висини душе врло оштар ветар, који ми не да мирно стојати и на дурбин гледати, нити говорити с мојим пратиоцем. Младога Прногорца. међутим не привлачи толико љепота природе, колико — број мртвих. Он бројао љешине (набројао их је до седамнаест!), и купио куршуме и састојке од шрапнела, којих је онде безброј. Иза сваке стене, гдегод се војник и најмање могао заклонити и шанац начинити,толико је фишека, да ти се чини да их је неко туд сијао пуним шакама!—Он ме поведе до једнога шанца у близини где леже четири Турчина на гомили... Прођоше два војника из наше извиднице, која је ту недалеко на стражи. Шетају по бојишту. Показаше сабљу простога црногорскога војника, коју мало пре нађоше. Турски куршум је пробио корицу, пробио сабљу, па пробио и другу корицу... Мислио сам сабљу, да је носим на Цетиње, да се чува, али ми је не игћеше дати, јер су по неком знаку познали, чија је та сабља била, па хоће да је однесу деци онога. Понедељак. Тек данас у подне је издахнуо онај кршна младић и одмах га поп

сахранио код црквишта, око којега је сад већ десетак нових гробова међу старим гробовима од пре неколико стотина година. Време нам пролази у обичном послу, на који се привикавамо као на своју свакидању дужност.. Почиње паљба из топова, а с времена на време запуцају пушке; препуцавање потраје неко време опет престане. Ми се не одмичемо пз џамије но чекамо свакога вечера нове жртве, рањенике и мртве. Ситуација целога ратовања у овом Јужном Одреду сад је већпотпуно јасна: наша артиљерија је са Мурићанске Главице ухватила се у коштац са турском артиљеријом, и свакн дан се наставља тај топовски дуел, који овамо може потраЈати све докле год: прво не понестане муниције нама или њима, или друго, докле год једна страна не полупа топове противној страни, или треће, док једна страна не побије другој страни и последњег тобџију. Неколико месеца може потрајати овај дуел, а да се не испуни ни једна од те три могућности. Топовском паљбом се дакле вероватно неће моћи решити спор око Тарабоша... Не престаје дакле друго, већ чекати док га опседнемо са три стране и тек тад се може ова запета ситуација решити. Или — онај најстрашнији начин — пустити батаљоне на јуначки јуриш уз бедеме, који су око Целога Тарабоша опкољени, по јапансКом начину, неком четвороструком жицом, која не да пешаку ни да са приближи бедемима. Добио сам да извршим налог у ствари Црв. Крста, због кога морам чак у Катрекол, освојено турско сеоце, у ком је средишња болница

за сва наша превијалишта на бојном пољу. Кренуо сам, у уторак 16. (29), окт. из џаиије, у 7 ујутру, а по подне у први сумрак стигао у Катрекол, пошто сам на некојим местима подуже починуо. Извршив налог, кренху сутра дан, у среду, зором у 5 сати, у Улцињ, камо сам стигао у 10 пре подне. (Овде ћу остати два-три дана ради набавке ситних потреба, и да се мало одморим од дугог пешачења и напорна логорског живота). (Свршиће се.) □ □ КРОЗ ПУШЧАНИ дим — Зорислав Сл. Мини-ћ. 1. ЦРНОГОРАЦ У добру, муци, миру ил' боју Он никад ништа не приговара, Он само једну, он зна за своју; За домовину и Господара. Ако је добро и зло ако је, Нити се дичи, нит' проговара, Него прикрива за оно своје: За домовину и Господара! То му девиза, то му уздање, То му је нада то и правдање, Тиме се диче, тиме и кара. И када слави, и кад се бије И кад ужива и кад крв лије ... За домовину и Господара! 2. ЛОВЋЕН К'о дуб прастари из стољећа давних Заштита добра што многима бива, И ти си ник'о да се у те скрива Све што преоста из временах славних. Нијем и хладан ти вјечито стојиш Пркосиш небу, упиреш се бури, Над том шестаре ту орлови сури Поносан, смио... И одавна бројиш Пасове многе... Ти ту бјеше сила За оне што им би слобода мила И што су у те трошно тјело скрили. И срећа ето гдје се и то збило: Све оно што се око тебе свило Сад су ослободиоци и другима били. 3. БАРДАЊОЛ Љуља се земља, небо се тресе, Праска и рика хори се, хучи. Бој силан траје... Од свуда све се Тек на Бардањол јуришем сручи. Пушка застала и топ застаје, Бајонет оштри ту груди.пара Коље се, дави... Нико "не даје Да му се рука залуд одмара...