Илустрована ратна кроника

СВЕСКА 28.

У НОВОМ САДУ, 9. (22. МАЈА) 1913.

СВЕСКА 29.

N.. . , / чђГ

Илустрована Ратна Кроника

Сво

□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□ ! □ □ I 100 1 I □ 0 I □□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. — ПРЕТПЛАТА - - - СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

□□□□□□□□□□□□□ЕШОВПОПИПП I 13 13 I I □ □ I □ □ 1 □□□□□□□□□□□□□□□□□□сшова

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

ШПАЊОЛЦИ 0 СРБИЈИ И СРБИ1А („Г^а ТгЉипа" од 31. јануара ове год.) — Један Шпањолац који долази еа Балкана, пева химну ерпеком народу и прича о његовим елавним делима. У трему Паласт Хотела, један пријатељ рече ми, показујући на једног отменог господина, који се беше упутио лифту: То је граф од Картагена,*) који се вратио са Балкана. Ја приступих одмах поменутом господину, и умолих га, да ми, као вашем сараднику саопшти какве вести из тих земаља. Господин граф од Картагена симпатичан и љубазан човек, оличена учтивост и снисходљивост, пристаде усрдном готовошћу, да ми да жељна саопштења с пута, са ког се тек беше вратио, и на ком је, за цело време, био у друштву са пуковником Ечагијем, ађутантом Њ. В. краља. —Је ли вас влада изаслала? — Није, господине, отишли смо као обични туристи, јер ми је страст, да путујем и волим, да посматрам ствари за себе самог, својим очима. Г. граф је имућан човек и може да угоди склоности узвишеног духа, који жуди за сазнањем. Захвалих му се на доброти, којом ми је саопштио утиске свог пута. Српски народ и његова војска. Наш љубезни путник показује н еизмерно дивљење према српском народу, његовој војсци и управљачима овога рата, који је, као што се дословно изражава: један рат научне спре-

*) Гроф од Картагене, Маркиз дела Пуерта и његов сапутник, Фраицеоко Ечагије, инжињерски пуковник и ађугант шпанског краља, враћајући се са српског бојног п ља, у Шпанију, зауставили су се у Београду да разгледају његопе знаменитости. У горњем граду упознали су се са дежурним офицгром градске страже г. Јаковом Меламедом, рез. поручником, и били еу изненађени, кид их је овај ословио на шпанском језику и говорио им о толеранцији српског народа и патриотизму српских Јевреја. Од њих је г Меламед добио неколико допизних кар&та и овај чланак, који је нггампан у мадридском дисту „Ба ТгЉипа". Хајим С. Давичо.

ме, рат наполеонски, рат чудновато смишљен, спремљен и организован, а патриотским жаром вођен. Заслуга тога рата, у толико је већа, што су Срби имали да се боре против Турака, опробаних јунака, који су се очајно борили, али били дезорганизовани и имали сметену команду. — Приликом овог рата, продужи граф од Картагена, српски народ даје нам узоритии узвишени пример свог образовања, своје дисциплине, своје социјалности, своје културе исвог жарког родољубља. Природно је, да су победе српске војске морале одушевити цео српски народ, али је ово одушевљење било: ведро, одмерено и смишљено. Нигде не нађох трага разметљивости... — У целој Србији, видим сад само старце и децу, јер је све остало отишло у рат. Жене се налазе по болницама, где негују и дворе болеснике сестринском љубављу, или раде, у место мушких глава, све пољске радове, и надгледају њихсве радње. — Подвиг који је Србија извршила изазива, са војничког гледишта, дивљење, јер је доиста једин-

ствен. Она броји 3,000.000 душа, од којих је за трен ока, мобилизовала војску од 300.000 ратника, дакле узела 10 од 100 свога становништва. О њеној економској моћи, њеној доброј организацији и администрацији, најбоље сведочи то, што Србија, до данас, још није прибегла прављењу зајма за вођење рата, и што се целокупне потребе војске и државних власти, подмирују обилато и тачно, као у мирно доба. 0 Куманову и Битољу. — И без оних дивних особина дисциплине, патриотизма, послушности и свесне промишљене команде, којима се у овом рату нарочито одликовала српска војска и које су освојењу знатних територија допринеле у толикој мери, да се она истакла као једна од најбољих војсака на свету, име на Куманово и Битољ била би довољна, да запишу име српског ратника у листове, које светска повесница чува, да у њима забележи најславнија људска дела тих имена највећих јунака. — Два дана трајала је битка на Куманову, два дана страховите борбе, која је спољила личне особине 70.000 српски бораца, што су учествовали у тој битци. У овој битци

Одушевљење на Цетињу — Скадар је пао — Пред краљевским двором