Илустрована ратна кроника

Св. 32.

Стр. 259.

Са Косова до Прилипа града, Од Прилипа до мора Адрије." Двала богу, хвала великоме!" „Почуј мене, Краљевићу Марко! Добро си се данас пробудио. Земан дошо, Косово се свети. Гледај, Марко, оне беле дворе, Што се сјаје к'о стена од злата; То су двори краља од Србије. Краљ Петар те тамо очекује На престолу славних Неманића. А како те очекиват' неће! Скупио је војску по држави, Да он пође у бој на Косово, Да с' огледа с Турчином крвником, Да освети то тужно Косово. И он хоће први умријети, Јал умријет, јали победити." Игра Шарац и као помаман; Брзо Марко стиже Београду. Онде виде многу силну војску, Силну војску од Србије краља. Када Марко стиже Тркалишту, Када Шарац чадорје угледа, И угледа свијетло оружје, И угледа шуму бајонета, Ту се Шарац много разиграо. „Здраво Срби, здраво, браћо драга!" Поздрављаше Краљевићу Марко. Питали се млади Србијанци: „Који оно добар јунак беше? Коњ му није, какви 'но су коњи, Већ је шарен као и говече; Јунак није, какви су јунаци, На плећима ћурак од курјака, На глави му капа од курјака, Привез'о је мрком јеменијом, Нешто црно држи у зубима, Колик' јагње од пола године." „Здраво, браћо, млади Србијанци! Ево вама Краљевића Марка!' 1 Кад то чула Србадија млада, Кликну „ура!", пушке избацују, И говоре Краљевићу Марку: „Добро дош'о, Когљевићу Марко! Добро дош'о сретно с нама пош'о Сретно пош'о на Косово равно, Да светимо цара Лазе главу!" Мало било, дуго не трајало, Носи Шарац Краљевића Марка,

Носи Марка Београдом градом, Па удари средом Теразија. Купила се силесија Срба, И господе и народа разног, И војника, и деце и жена, Па се пита силесија Срба: „Који ово чудан јунак беше?" Ту се нађе ђенерал Живковић. Ђидија је, равна њему нема, Потомак је Краљевића Марка. Проговара генерал Живковић: »Здраво да си, чудни побратиме! Од куда си, од кога ли града?" „А да ко сам, ако Марко нисам" Одговара Краљевићу Марко „Ако нисам Марко од Прилипа". Сузе рони генерал Живковић — Први пут му сад се сузе роне Сузе рони, народу говори: ,,Веселте се, моја браћо драга! Ево нама Краљевића Марка! Благо нама у данашње дане, С Марком ћемо на Косово поћи!" У то Марко двору дојездио, Белом двору краља од Србије. Питала га на капији стража: „Казуј, ко си, незнани јуначе!" Стражи Марко 'вако одговара: „Ја сам Марко од Прилипа града. Пуштај мене краљу од Србије." Почаст даде' на капији стража, Почаст даде Краљевићу Марку. Када Марко у двор улажаше, Засвираше многобројне трубе, Засвираше лепу српску химну: Боже правде, ти што спасе Од пропасти до сад нас, Чуј и од сад наше гласе, И од сад нам буди спас. Марка нама, боже, храни! Моли ти се српски род! Кад то чуо краљу од Србије, Позиваше ађутанта Штурму, Ађутанта Штурму Јуришића, ,,Зашто трубе сад химну свирају", Питаше га краљу од Србије. До земље се Штурма поклањаше, Своме краљу 'вако проговара: „Господару од Србије краљу! Многу војску ти си сакупио, Да је водиш на Косово равно.