Илустрована ратна кроника

Св. 33.

илустрована ратна кроника

Стр. 2'/1.

бљу један необично дирљив призор, на име: да су гробови искићени воштаницама и цвећем и да су поједине старице обилазиле гробове наричући „слатка наша браћа". У Прилепу постоје сада велика војна болница, под управом др. Милана Миловановића, лекара из Пожаревца, у којој се негује преко 150 најтежих болесника, управник др. Миловановић и његов млађи колега симпатични и неуморни у раду др Стева Илић, показује много добре воље и самопрегоревања за рад. Њиховом иницијативом образована је при болници нарочита ,,бесплатна амбуланта" камо се обраћају прилепчани у масама и сељани из врлоудаљенихсела. Интересантно је посматрати како овај свет воле српске лекаре, јада им се на Турке и благосиља дан и час кад је храбра српска војска заузела ове крајеве. Како се у последње време појављују чести случаји великих богиња то наши добри чекари све своје слободно време употребљују на пелцовање (или како они кажу бележење) грађана, мале деце и сваког оног који би се потрудио да тога ради дође у болницу. Ја сам са задовољством слушао једног Прилепчанина, који је са сузним очима од радости причао о томе, како су му српски ећими спасли жену, која је услед неправилног порођаја требала да умре. Прилепчани се одужују лекарима различитим понудама које се свако дневно доносе у болницу. Др. Миловановић ми је причао да је болница о Божићу добила на поклон од благодарних прилепчана 200 комада кокошака и 1300 комада јаја. Уз то у болницу се свакодневно доносе пите, баклаве, зелнице, вино и триста најразличнијих ђаконија, о којима ми до сада ни појма нисмо имали.

Нећебити без интереса изнети и једну нарочиту особину овога краја, на име да обилује у огромној количини, мале деце. Прилепчани отворено кажу да им у томе нема такмаоца. Овде ћеш поготову у свакој кући срести по 6-8 — 10 мале деце. Има огроман број жена које су рађале 15—20 до 25 пута, што је за нас и наше ,,мудре и паметне" жене право чудо. Један овдашњи професор гимназије прича да у самом Прилепу, који броји 28 хиљада мале деце, од којих 4500 похађају различне школе. Тај огроман ,,дечји свет" купи се посведневно у грдним гомилама, образује 2 или више непријатељска табора и прави читави јуриш, из кога изађе обично 1 или више крвавих глава. Ту има и Џавида и Фети-а али обично побеђује КраљевиК Марко, тај неустрашими и омиљени народни јунак. Околина вароши Прилепа богата је разносним ловом. Не прође скоро ни један дан а да наш „трећи позив", како они сами себи титулишу, не донесу коју срну или дивљу свињу. Кажу, да се на Бабуни налазе читави чопори дивљих свиња. Јелена има огромно великих и њихово се месо радо једе. Ловцима на-

шим који се обично жале на оскудан лов у Србији, биће ово пријатна забава ако хтедну да узмуче своје господство чак и до ових дивљих крајева српских.

Трагом рата (Из „Политике") Куманово (Свршетак). Један му болничар пружа воду. — На. — Немогу. Па што тражиш, кад не можеш? — Могу воду... ама... — Па узми! — Не могу да узмем. . — Што? — Обе су ми руке одсечене! Кад сузе кану при оваквоме призору, тоје слаб израз осећања. Кад би могло да се изнесе оно дрхтање срцаутоме моменту, осетио би се тек прави потрес. Тамо даље носе једног. Јауче. Управо запева. — Је л' тешко рањен? питају га. Јок! — Па што јаучеш? —- Тако, што нисам ни рањеник ни борац. — Како, море?

Српски митраљези у боју на Подујеву