Илустрована ратна кроника

Стр. 270.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 33.

Пазарни дан у вароши Ђевђелији коју је српска војска освојила

и извалим се на његово дотада^ њем месту и, као етером успаван за операцију, заспим као мртав. Пробудио сам се тек сутра око пола десет сати, да бих још истог дана помиловао ушне бубњеве са тутњавом плотуна и праском бомби. ПИСМО ИЗ ПРИЛЕПА. (Дотиг, једном београдском листиу.) Прилеп је у истини један од најсимпатичнијих градова у целој Маћедонији, који са својом живописном околином и многобројним манастирима и црквама преноси у оно славно доба српских краљева и царева (Стевана Душана, Вукашина краља) кад је Србија играла на Балкану улогу важног и пресудног фактора. Седамдесетих година Прилеп је још био под утицајем српске културе и српских просветних раденика, али се по казивању старих Прилепчана, ускоро после ослобођења Бугарске, из сасвим непознатих разлога, Србија одрекла свих својих претензија на ове крајеве, предали нас на милост и немилост бугарских пропагандиста, који су у недостатку других средстава у више маха и терору прибегавали. Колико је овај елеме-

нат патио од тако зване ,,бугарске партије" (овде се народност индетификовала са партијом) знамо ми сви по оним многобројним жртвама наших највиђених људи, којима је српско племе откупљивало своју слободу. Интересантно је, да су бугараши у побугаривању оних чисто српских крајева прибегавали че сто пута и врло ординарним средствима, на име: уништа^ вењу свију драгоцених историских података, фалзификатима, исмевању српског имена итд. Па ипак се и поред свега њиховог територисања „српска слава" тако лепо очувала у овим крајевима да би се само по њој (и кад не би било никакве друге слкчности) могло закључити да су ови крајеви насељени чисто српским елементом. Говор је тако сличан нашем да се чак и ,,наши Французи" из пожаревачког и крајинског округа врло лепо споразумевају са мештанима. На жалост и срамоту свију наших политичких и просветних раденика у Србији, бугарска пропаганда, за последњи низ година, учинила је у целој Маћедонији знатне успехе и они се у Прилепу и

околини највише осећају. Овде ћете срести читаве легионе бугарских просветитеља (истина са малом школском спремом) који су васпитани у бугарским школама и служе интересима ,,бугарске партије". Ја познајем овде две бу-^ гарске учитељице, које отворено признају да су традиционалне Српкиње и да симпатишу Србима, али да су васпитане о трошку бугарског диспозиционог фонда и да се не смеју изјашњавати пре него ли се ови крајеви коначно анектирају. Колико ми је познато, многе учитељице и учитељи већ предају молбе нашем министарству просвете и траже учитељска места у овим крајевима. Једна врло симпатична и необично интелигентна овд. учитељица — гђица Викторија Хаџи Анђелова — која је српске рањенике задужила добротом и љубазношћу (због чега је и за одликовање предложена) отворено прича, да јој се од стране наше браће Бугара за такав њен хумани рад озбиљно прети и како она не зна где би и на коју сграну, ако по несрећи Прилеп морадне припасти Бугарима. Лудо је и непаметно, кад чујете овде у Прилепу, како се од стране заслепљених бугараша проносе тенденциозни гласови, како ће Прилеп припасти Бугарима и како се бугарска војска очекује свакога дана. Проношењу тих тенденциозних гласова највише доприносе неколико заслепљених бугарских учитеља и свештеника, чије је држање према официрима и војницима српским просто демострирају^е! Требам да одам нарочито признање Прилепчанимз, који се према гробовима палих за слободу војника наших са рсдитељском тугом односе. У очи Божића ја сам имао прилике да видим на прилепском гроЈ / /