Илустрована ратна кроника

СВЕСКА 37.

У НОВОМ САДУ, 4. (17.) ЈУЛА 1913.

СВЕСКА 37.

< «№п

Илустрована Ратна Кроника

ојЈо

^оооаппопапаппаоааааиоп 100 1 1 □ □ I I □ □ 1 зпппппсшсшсшпсшсшаапсшс!

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'—. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. — ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

□пппааппаппааааааоапЕШп ! н □ ! 1 □ Н 1 I Н □ I аоааппоппаппаааааааааоп

1389.

УРЕ'БУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

Рат на Балкану 1912.-1913. године. Како је стање хришћанских народа у европској Турској, ради сталне анархије у тим земљама, постало већ тако очајно и погибељно, четири балканске краљевине Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора, иступају као једна цјелина, под именом Балканског Савеза и по примјеру неких великих сила, крше берлински уговор и захтијевају од Турске најширу аутономију за Стару Србију, Македонију, Крит и Арбанију. Захтјев Балканског Савеза потпуно је и разумљив био. Кад саме велике силе, потписнице берлинског уговора, не поштују одредбе уговора од 1878., разумљиво је кад тај уговор не могу више да издрже ни балканске краљевине чији је опстанак дошао у питање. Положај мира, постаје нада све критичнији, а врхунац свој достиже кад Турска на праведне захтјеве Бал. Сав. одговара опћом мобилизацијом своје војске и дрским изазивањем и шиканирањем Балкан. Савеза. Горди Стамбол има да ријеши и да да коначни одговор: рат или мир. Европа која се за пуних 30 година не хтједе заузети за угњетене хришћанске народе у Турској и за слободне краљевине на Балкану, сад се узнемири, те „пријатељским" нотама и савјетовањима, хтједе ма на који начин да спријечи ватру, која је већ почела да

гори. Црна Гора, која је свакодневним пограничним борбама из дана у дан изазивана, не хтједе да сачека ни последњу одлуку Европе него 26. септем. 1912. год. оглашује рат своме старом душманину Турској. Разумије се и остале балканске краљевине кад им Турска на њихову ноту одговара мобилизацијом своје војске, наредише и оне опћу мобилизацију свих својих чета. 28. септембра руска влададобија „свечано" обећање Аустро-Угарске монархије о њезином „неутралитету" приликом овог насталог рата на Балкану. 2. (15.) октобра, посланици Србије, Бугарске и Грчке остављају Цариград, а турске чете и арнаутске банде прелазе границу, гдје почињу палити нека српска села, али их српска војска јуначки враћа натраг. Тога дана су прве значајније побједе Црногораца: Тузи, Врање и Шипчаник, па су и са посадом се предали. 4 (17.) октобра издају прокламацију рата а 5. (18.) октобра Србија, Бугарска и Грчка објавивши Турској рат, прелазе на турску територију. 4. (17.) октобра Црногорци освоје Беране. Историјска борба започета у 14. вијеку (доласком Турака у Европи) примиче се крају. Оно што балканске краљевине изгубише у 14. вијеку, хоће данас опет да врате. Балканске државе чине оно, што Европа не смједе учинити. Одмах

по прелазу савезних трупа на непријатељско земљиште, настају и прве побједе: 6. (19.) октобра Бугари освоје Мустафа-Нашу; 11, (24.) октобра Црногорци дошли под Скадар и започињу са бомбардовањем Тарабоша. 12. (25.) октобра послије страшне дводневне битке између 150.000 Срба и Турака, Срби одрже побједу код Куманова. Освета Косова извршена је већ 11. (24.) окт. на Куманову. Тог истог дана паде Сјеница и Приштина, (гдје се на Косову-пољу, код мјеста гдје погинуше цар Лазар и Милош Обилић одржа свечан помен палим борцима), Гилане, Вучитрн, и Феризовић ; Бугари тог дана освоје тврди град Кирк-Килису. 15. (28.) окт. престолонашљедник српски Александер на челу своје војске побједоносно улази у царствујушче Скопље. 16. (29.) окт. Турци поново до ноге потучени на Овчијем пољу. 17. (30.) октобра опсједнут Призрен (а 23. октобра заузет). 19. октобра Бугари послије крваве битке побједе Турке код Лиле-Бургаса. Истога дана Црногорци заузеше Патријаршију (Пећ) и пред самим манастиром, сједине се двије братске војске: србијанска и црногорска. 28. октобра поново разбијена турска војска код Маркова Прилепа; истог дана грчка војска на челу са својим престолонасљедником улази побједоносно у Солун. 31. октобра, српска војска под Једреном