Илустрована ратна кроника

Стр. 298.

Св. 31

заузима важне позиције док Бугари страшно потуку турску војску код Чорлуа. 3. нов. грчке морнарске чете заузимају св. Гору Атонску. 6.(19.) нов. Срби побједоносно завршише петодневну битку код Битоља и с том битком заврши се борба на македонском бојишту. Код Битоља се слегла сва турска сила и буде потпуно поражена. Послије ове битке, турске вардарске војске која је у почетку бројала око 200.000 војника потпуно је нестало. Истог дана (6. нов.ј српска војска заузела је Љеш и Синђин, а 8. (21.) нов. српске чете од исте те армије избијају на море и заузму Драч. Војска, што је заузела та три приморска мјеста, -по заузећу Призрена, кренула је преко Елбасана и арбанских алпи и тај до сад непроходни пут превалила је уз страшне напоре и временске непогоде за 20 дана. 10. (23.) нов. Срби заузели Ресан и Дибру. 11. (24.) нов. српске чете побиједе остатке разбијене турске војске код Охрида и заузму сам град. 16. (29.) нов. јавља се да су српске чете, приликом свог похода преко арбанских Алпи, заузеле главне градове Арбаније Елбасан и Тирану. 22. нов. (5. дец.) закључи се примирје између зараћених странака изузевши краљевине Грчке. Но и поред закљученог примирја, турска војска стално узнемирује црногорске чете, које су опасале Скадар. 26. нов. одлазе делегати бал^ канског савеза у Лондон на конференцију, која се састаје ради дефинитивног закључења мира. 10. (23.) дец. потпуно се завршава надувана афера са призренским аустријским конзулом Прохаском. Овог мјесеца избија на површину и спор рум> кко-бугарски. (Свршиће се.)

ШшшШ

Стеван Р. МалетиК пуковник, командир ХУШ. пука, јунак кумановски ДВЕ ПЕСМЕ

из НЕВРЕМЕНА „ПУТНИК" од Петра ПрерадотМ. Боже мили, куд сам заш'о I Ноћ ме стигла у туђини. Не знам пута, не знам стазе, Свуд го камен ноге газе, Све се страшна пустош чини. Још ноћишта н'јесам наш'о! Сјевер брије с сњежног брда ! А туђинцу сиромаку Још је већи мрак у мраку Још је тврђа земља тврда! Наоколо магла пада, Застрта је мјесечина Не види ге зв'|ездам трага: Мајко милј , мајко драга, Да ти видиш свога сина! Да ти видиш њега сада Окружена од зла свега, Ти би горко заплакала, Рука би ти задрхтала Од жалости — грлећ' њега. Зашто тебе н'јесам слуш'о, Кад си мени гово ■.и ч: ,Нејди, синко, од • т^-ре, Која мек ти лежај стере У сред свога мека крила!

и САВРЕМЕНА ПУТНИК лице на Прерадовићево наличје. Боже мили, куд сам заш'о! Дан ме стиже у својини. Све знам путе, све знам стазе, По цвећу ми ноге газе Свуд по милој домовини. Даниште сам српско наш'о! Југ ми благи шири била! А својаку на мегдану Све јаснији дан на дану, Све је мекша земља мила. Наоколо блесак сјаје, Откри ми се сунце јарко, Звездама се небо осу, Њима вила кити косу, А буди се јунак Марко! Мајка њему венац даје, Окружену добром сваким, Од радости гве се смеје, На срцу га своме греје И милује крилом лак^м. Јер је Марко мајку слуш'о, Када му је говорила: ,.Дођи, сине, чека мајка, Дуго ти се веће вајка И жељка те сред свог крила!