Илустрована ратна кроника

Св. 39.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 311.

В.ДтднвЕИЈегиИ

Мапа српско-бугарског бојишта

српску војску од њене нзјприродније основице. Али могли су успети само мучким преиадом без објаве рата, па се зато нису спремали за провалу у Србију, него за изненадни страховити крвави препад на Овчем Пољу, којим су мислили У1а &с1а постићи што су хтели, и онда би се правили невешти и пристали на преговоре — на основи новог стања ствари. Српска војска била је распоређе на по бивуацима, на главном поло жају даље од Злетовчице и Брегал нице. На саму линију биле су истурене само слабије предстраже, које су Бугари неколико ноћи на разним тачкама кратким препадима нападали, желећи тиме завести српске трупе, да и коначни главни напад сматрају као обично чаркање предстража. Да се Срби не досете, вршени су кратки напади на најразличнијим тачкама. Судбоносне ноћи, 17. јуна по старом, Бугари су у 2 сата ударили на читав с р п с к и фр о н т. Раз вила се крвава борба на бајонет и прса у прса, од Ретке Букве до ушћа Лакавице. Једна бугарска бригада заузела је позиције српских предстража. Нападом десне бугарске групе, састављене из 7. и 4. дивизије, који је био уперен на Црни Врх, Бугари су успешно потискивали српске предње одреде до села Дренак и Лесново. Напад леве бугарске групе успевао је слабије,

јер су се Срби упорно бранили на линији Сушево — Тр огорце — Кота 650, где су добили појачања. Ту се заметнула страховита борба, свакога часа су се подузимали напади на бајонет на важније тачке. Српске трупе, које су биле на левој обали Лакавице, и не бивши нападнуте, видећи бугарске намере, бацише се на леви бок бугарске групе, правцем према линији Штип—Сушев о. Али још нису ни прешли Лакавицу, кад им се појавише Бугари с десног бока. Српска крајња десна побочница, која се састојала од коњице и две чете пешадије на Гарвану, такође је нападнута. А пошто се Бугари развише спрам села Берова, био је заустављен српски напад с те стране и Срби на.ерани да бране крило читаве војске. За то време било је код Ћустендила све мирно. Десна бугарска група покушала је, да постави артиљерију кодДр енка, али дошавши у домашај ватре са Црног Врха, заустављена је српским хаубицама. На широком простору је овде бугарска пешадија по кошена и напад дефинитивно заустављен. На левој бугарској групи проду живала се очајна борба. Осам бугарских пукова се формално гушало са српским батаљонима. На целом том фронту води ла се најстраховитија борба и у тим

страшним тренутцима решавало се о победи или поразу крајњег десног српског крила или тачније о заштити армије. Тимочани, који су овде стајали, окренули су фронт северу и истоку. Напред им је био непријатељ, на левом боку исто тако, на десном ?оку Вардар, а у позадини блатна и непрелазна Брегалница. Једина одступница и веза са комором био им је мост код Криволака. Командант дивизије послао је појачања коњице, али ово је стигло само до Патрика (само 20 клм. јужно од Штипа. — Ур.) јер у то време је коњица већ била бачена са Гарвана и зауставила се непосредно пред мостом. Један пук који је припадао тимочкој дивизији, налазио се у то време код X е вђ е л и ј е, те је журно позван у помоћ. Појурио је одмауфорсираним маршевима и у подне већ је прешао Демиркапију. Једна чета претераном журбом похитала је пред свима и појачала коњицу код Криволака. Пук, који је послат на Гарван, развија борбу са три пута јачим непријатељем. Код Патрика командант дивизије одвоји и шаље у борбу и од резерве један батаљон. Цели дан траје борба. Ако уступи која чета, официри ступају на чело и опет је поведу напред. Увлаче се у борбу и друге резерве. Одлучило се истрајати под сваку цену. Снага пада и опет се диже у овим надчовечним напорима. Бугари већ насрћу са севера преко Лакавице. Најзад се већ није могло одолети. Код Криволака провалише Бугари. Патрик се морао напустити. Дивизија образује фронт на коси Раула, држећи под ватром мост код Криволака. Продужава се борба кроз пет дана. У ватри суделује пешадија, коњица и артиљерија и инжињерске трупе. У ровове је изишао и цели штаб армије. Ватра је страховита. Топовска зрна су још раније била темпирана на картечна одстојања. Час Бугари потискују Србе, час Срби Бугаре, на дугој фронти а на узаном простору од које стотине метара. Српске трупе гледају, како са Радовишта сваки час стизавају нове бугарске чете, док најзад не нападе на српско десно крило читавих шест бугарских пукова, а на десном боку бугарске комите пале српска села и изазивају панику међу сељацима. Док се Тимочани тако пет дана боре код Криволака, т р а ј е главна битка на Брегалници. Кад су Срби зауставили бугарски напад од Кочана, подузеше противнапад. Ретке Букве нису више само опсервацијоне тачке, него необориви осло-