Илустрована ратна кроника

Сгр. 350.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 43.

Поднаредник Милош Алексић, јунак са Брегалнице који је заробио бугарског пуковника Манева м. 2 ј 0 о

одважност. Са прелазом из убрзане паљбе у брзу носада опкопа централне главе по групама излази из опкопа и стрмоглавце се губи позади. Наша брза паљба их коси немилостиво, што ствара панику и натерује да опкопе напуштају у великим гомилама. Снажно „ура" предњих редова довршава бегство са централне главе, коју заузима први борбени ред ХГ1. пука. Готово једновремено избија XI пук на лево крило положаја, а XIX пук на десно крило, задобивши у плен остављене топове и каре. Кољичка дивизија, која је вребала тренутак када ће се појавити први одступајући непријатељски редови, дочекала је тај моменат и по тала састом брегалничком удољу развила се у борбени поредак. Челни ескад рони у опруженом галопу унесоше још више панику и непријатељ је у највећем нереду бежао у правцу Кочана и преко Брегалнице, сејући непрестано мртве и рањене по житу и закржљалом и изгаженом кукур'узу. Многи су бацали оружје, метанитали и молили да се предаду, доказујући како смо браћа. Непријатељска батерија са леве обале Брегалнице отвара рафалну ватру у намери да спречи даље падирање коњице. Коњичка батерија у галопу излази на један басамак јужно од села Спанчево и одатле отвара поражавајућу ватру на одступајуће гомиле... — Рајчански Рид је заузет дакле, сад се оставља широко поље рада коњичкој дивпзији и моравској дивизији Г1 позива да сјајно стратегнјски искористе ову победу!

Око 10 сах. ире подне било је све свршено на Рајчанском Риду, само се у правцу Кочана чуо по који топов ски пуцањ. Сваки пук на свом одсеку прави стрељачке заклоне. Положај бруји као кошница. На све стране чују се весели узвици, песма и у дарци пијука и ашова. На лицима свију војпика чита се одушевљење, у очима понос, гордост и јунаштво. 3а врло кратко време стрељачки заклони су били готови. Сад је положај у нашим рукама, сад ове јунаке могу нападати армије, Рајчански Рид би био незаузимљив, јер њега не би бранили топови и пушке, већ стечена слава и досадање уверење, које је заривено у душу свију војника. да њима не може нико одолети! Дан ведар и топао. Поред израђених ровова војници се извалили и сунчају. Доста њих подметнули су каљаве руке под главу и рчу. Са левог крила положаја чују се

гласови да долази командант дивизиЈе. Војници се дижу, псправљају своје прљаво и поцепано одело, весели јер су свесни да их очекује похвала. Пуковник Божа ТерзиЛ у пратњи начелника штаба и свију референата обилази пукове. И пуковник и његова пратња су весели. Та се веселост највише огледа на лицу симпатичног дивизијара. То је радост и гордост команданта чија је дивизпја била сјајан бој. У свакој његовој речи видела се срећа што он командује храб рим Шумадинцима, Дошавши до ХП. пука, до пуКа, коме је пре 10 година био командант, узбуђено стиска руку заступнику команданта пука.— ,Д И1! но сте се данас и јуче показали, дивно" — вели а глас му дрхти. ,,ПР И " вукли сте на себе најјачу ватру Мени је то у толико милије што је то учинио мој пук ко;им сам раније командовао. Хвала вам!' У то долази ордонанз и јавља да долази начелник штаба I армије генерал БојовиД. Очи свију присутних скрећу тамо где ће се он појавити. У пратњи једног коњиччог потпоручника и неколико ордонанса долази он,али не онакав какав се увек

виђч: Ћутљив, мргодан; са лицем на коме почпваше безкрајна мирноћа, на коме узбуђење није могло да се прочита. Сад долази други човек, весео, преображен, разговоран. — Јесте ли се уморили тукући вероломне Бугаре? — пита сваку групицу поред које прође. — Нисмо! — разлеже се из груди победоносних војника силан одговор који заноси, опија. — Нисмо! — разлеже се и одјекује занос, одушевљење и гордост малаксалих јунака, који сад не осе ћају умор, који би сад на речи генералове ,,онамо још ' полетели, изгинули или победили,.. — Нисмо\ — одјекиваше дуго у души свакога официра — јвр МИ СВВтимо Сливницу! — Нисмо.. Нисмо !... одјекује са Рајчанског Рида и губи се тамо где се изгубише и последњи редови разбијеног неиријатеља. ^Правда . Погинули црногорски јунаци У очајној битци на Говедарнику 9. о. м, поред осталих наших хероја, погинуо је и Никола М. Косовић из