Илустрована ратна кроника

Св. 45.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 363.

У свима тим страшним борбама, друга је армија изгубила свега 5117 људи (погинулих, умрлих, рањених и несталих) Друга армија, по свршетку свију датих јој задатака, враћа Отаџбини сву бојну спрему, која јој је дата, а поред тога и огроман скупоцен пљен, отет од побеђених непријатеља. После оваких заслуга и успеха друге армије, ја данас свијајући њену победоносну заставу, предајем је 0таџбини на чување, а потомству на ■углед, са натписом: „победоносна". А за ову изванредну срећу, коју сам доживео, ја благодарим: прво Богу, који ми је доделио срећу да командујем овом јуначком армијом, и помогао ми, да је кроз све тешкоће и преко свију препона срећно проведем, и доведем до победа и Славе. А после Бога благодарим јунацима ове армије, који никада нису малаксали, — ни онда, кад су се смржњавали са пушком у руци — у херојским подвизима, но су неуморно и неустрашиво газили и савлађивали све препоне и јуначки брали победе и Славу. Праштајући се са њима данас, ја им: свима официрима, подофицирима и војницима, као и свима чиновницима — изјављујем моју дубо ку благодарност, и желим им, да својим породицама стигну здрави, и нађу их здраве па да са њима весело на топлом домаћем огњишту прославе Бога, који их ]е вратио живе, и позивам их, да нашим.погинулим и умрлим друговима узвикнемо: „Слава им!" Командант, Почасни Ађутант Н>. В. Краља, Ђенерал Степ. Степановић. □ н

»Ваљани људи«. — Како јецан одушевљени Француз пише о Србији. „Ваљани људи", то су војници који сада дефилују као победници улицама Београда, као што нам то пре неки дан јави депеша нашега нарочитога кореспондента. То су они који не поделивши ову част, и даље бивакују по логорима; то су они који још леже по болничким постељама. То су такође и оне сељанке које већ скоро годину дана обрађују земљу као људи; то су оне варошанке које већ месецима бдију |неуморно над узглављем рањеника и грозничавих, тешећи самртнике и сахрањујући мртве. То су они који су их поздрављали; то су најзад сви Срби, јер су сви они величанствено испунили своју дужност у улози коју су им судбина или закон наменили. Па како они само знају своје улоге! Како су само били приуготовљени да испуне своју дужност! Пуковник Укивановић, шеф штаба друге армије, причао ми је једнога дана у Пироту: — Од анексије Босне има већ пет година, и за то време ја и моји другови нисмо знали ни за један дан одмора. Сутра дан по овој анексији, која је уништила толико српских нада, основала се лига: Народна Одбрана, и од тога тренутка нисмо ни једнога дана одахнули. Прокстарили смо целу Србију, идући по њеним најмањим селима носећи благе речи сељацима, обавештавајући их о несрећи отаџбине, дајући им, да упознају непријатеље, и то оне које је требало одмах оборити, и оне, које је требало затим оборити, и како би се требало у томе наћи. Свакоме смо показали, која ће му бити дужност у тренутку, када сви листом уста-

немо; за овај критичан тренутак који се у исти мах и очекивао и од кога се стрепило, свакоме до жена и деце обележили смо пут. Свима смо најпосле казали: „Радите, радите и штедите, не да се обогатите, него да би могли да водите рат са непријатељима ваше отаџбине, да би јој повратили њену величину из прошлости!" Ето то спремање изнело је пред очи задивљене Европе једну војску која је поднела све јурише, и природе и људи: чији полет није никада попустио, ни пред зрнима ни пред колером; и којој чак ни издаја њених савезника није могла да поколеба веру. Србија за своју победу дугује такође дисциплини, на коју су слободно сви пристали, како у војсци тако и у администрацији земље и у политичком свету. Та дисциилина је божанствена, јер је братска и уме да буде љуака остајући при томе ипак апсолутна. Ван службе има само људи које сједињава иста патриотска мисао, п ред којом се сви сматрају једнаким. У ииротско] крчми, у којој је био штаб друге армије, скуиљали су се често у истој сали за време обеда врховни командант и најнижи војник , па ником ни на памет није падало да се томе зачуди, или да се осети незгодно. С друге пак стране, нема примера, да би млађи дао себи слободу да оспори какву наредбу; када би је примио, одговорио би само: разумем, [и могло се бити сигурним да ће заповест бити извршена и то добро извршена. Последице овога „разумем" биле су од чудовишне вредности. Да би доказали ца су „разумели", један цео батаљон трећега позива приликом бугарског препада на Св. Николи, а у коме је било људи у педесетим годинама, нападнут одосам непријатељских батаљона, изшнуо је готово до последњег човека, да би само дао времена, да дође један батаљон регрута од 18 година, који су такође тако добро „разумели", да један део њихових непријатеља није отишао даље а други још трчи! У Криволаку су Бугари у самом почетку акције освојили једну батерију од 75 мм; пуковник је одмах дао сазвати официре и казао им је: — Ако за % пола сата не будемо повратили наше топове, размрскаћу себи лубању. — Разумем, одговорили су официри отпоздравивши по војнички И пре него што је непријатељ имао времена да окрене топове противу Срба, батерија је била повраћена и припомогла је поразу Бугара.

Славље у Београду Свечан полазак краљеве гарде на откриће споменика вожду Карађорђу