Илустрована ратна кроника

Св. 48.

ИЛУ СТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 367.

М А Т И. и, што си мене из крви и мука Дигла у живот . . . данас ми опрости, Што нисам борац . . . то је судба пука, Ал' бол ме тресе и ломе се кости Од частољубља и од жалости Мајко, опрости! * Кад су сви пошли, у редове мушке И ја сам хтео, ал ме нису хтели; Авај! ја бејах неспособан пушке, И чини ми се: сви су мене клели, Песме војника носећ' пушку пуну Као да ме куну! * 0, да си знала! Крај тебе у кутку Какав бол страшни раскид'о је мене, Отрован судбом, у томе тренутку Роптах: 0, Боже, зар да чувам жене, Док се у борби они мушки' боре Да будућност створе?! * И ја сам тада дрхтао к'о пак'о, Ломио перо к'о проклетство неко; Ти ниси вид'ла... к'о демон сам плак'о, И саму смрт сам к'о благослов чек'о Заридах грозно, да ме више није, Да ме гробље скрије. * Пук дванаести к'о олуја крете Песницу бола о судбину треснух; Командант збори... мени сузе лете, Музика грмну... и ја обнесвеснух Будим се, гледам: мртва соба ћути, И плачу минути... * И мени дође: к'о да се све стреса И гнуша, мајко, и мене и тебе; И мени дође, да срушим небеса, И да прокунем и живот и себе Отрован судбом само срце кидам, И демонски ридам... * Оставите ме . . . нек' ми душа пати, Што нисам пао у сред светог боја; Куни, прокуни . . . не куни ме, мати, Од мене јача судбина је моја Ал' бол ме тресе, и ломе се кости Од частољубља и од жалости Мајко, опрости! Мил. К. Николић-Расински.

Косово је освећено! 0, не плачи мајко, стегни срце своје, Не тиште ме више љуте ране моје Оздравићу скоро, снага ми се враћа, Па ћу опет, тамо, гдје су моја браћа. — Чело моје није више намрштено — Косово је, мајко, славно освећено! .. Ох да знадеш само, добра моја мати, Како је за Српство славно војевати; Кроз паклену ватру, посред борбе љуте, Сви смо напред ишли главе уздигнуте, -— А ни један није с правог пута скрено — Косово је, мајко, славно освећено!.. Падали су наши, врела крв се лила, На љуту је силу навалила сила, Парали су прса оштри бајонети, Ал' је сваки од нас хит'о својој мети, — Не жалећи своје тело заморено — Косово је, мајко, славно освећено!.. Као густи облак кад га ветар гони, Летели су наши храбри легиони, Душмани пред њима падаху ко снопље; О томе сведоче: Куманово, Скопље! — Османлијско царство ту је сатрвено — Косово је, мајко, славно освећено!.. На Косову мајко нема робља више, Петвековно робље сад слободно дише А из вреле крви палих витезова Изнићи ће бујна покољења нова — Види, српско небо свуд се ведри, ено, — Косово је, мајко, славно освећено!.. 0 не плачи мајко, стегни срце своје, Не тиште ме више љуте ране моје Оздравићу скоро, снага, ми се враћа Па ћу опет, тамо, где су моја браћа — Чело моје више није намрштено — Косово је, мајко, славно освећено!.. Правда.

шш