Илустрована ратна кроника

Стр. 370.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 46.

ппппппппппппппппппппппппгппппппппппппппппппппппппппппппппп

Славље у Београду: 1= Упарађена краљевска гарда чека Њ. В. Краља Петра 1. ]□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□□

□□□□[ се страшно халабукање, али се ни почему нијемогло објасни^ ти шта то треба да значи. Други дан битке. Ујутро, 8. овог месеца, у пет и ио часова отпочела је борба прво на левом крилу, али се убрво пренела на цео фронт. Јаке бугарске резерве ступиле су у борбу још око 10 часова пре подне. Али су наше трупе ипак успеле да, под јаком артиљеријском ватром, пређу реку, да се до хвате друма Кутловица (Фердинандово) — Белограчик и да подиђу бугарске позиције. Долазак српских северних трупа. Долазили су одсудни тренуци. У часу када су све наше трупе, које су наступале од Светога Николе, подишле под бугарске позиције, појавиле су се и наше северне трупе. Бугари, у први мах пренеражени, покушали су тада последње средство. Свом снагом што су је имали ударили су на наше свето-николске трупе и цело по подне понављали су јуриш за јуришем. Читаве бугарске чете, са заставом на челу, јуришале, су али су се десетковане враћале. У осам часова увече, после свих напада бугарских, наше трупе су још једнако биле на положајима које су ујутру тога

дана имале. У то време борба је престала. И једна и друга страна била је преморена, али се ипак прикупљала сва снага за суграшњи одлучни дан. Целу ноћ трајало је укопавање. На бугарској страни била је мртва тишина. Чинило се, као да Бугари, користећи се мраком, хоће да се привуку и да изврше изненадан напад, као што су то Бугари врло често у рату вршили. У највећој опрези бдило се целу ноћ. А јш Бугара није било. Беле заставе. Наши артилеријски метци огласили су јутро 9. овогмесеца. Било је тачно шест часова изјутра, када се над местом, где су биле бу1о' пке батерије, распрскао први нг п шрапнел. Метак за метком тукго је али бугарска артилерија нијеодговарала. Место ње са три стране — са два ћувика и једне истакнуте косе отворена је пушчана паљба на наше трупе. Шта то спремају Бугари? Где је њихова артилерија? Зашто ћуте њихове трупе? У недоумици, која је наступила међу нашима, једна бела застава дала је одговор. Тачно у 6 часова и 45 минута на највишем врху бугарских положаја појавила се огромна бела застава. Значи, ноћу између 8. и 9. бугарске трупе

су се одлучиле да беже и сада су грађани истакли знак за предају. Изгледа, да су се ти грађани побојали да њихова жеља неће бити опажена, јер су се убрзо за првом белом заставом појавиле идруга,трећаи четврта. Улазак у Белограчик Међутим, са оних двеју чука и са косе није прекидана паљба. Преко ноћи, у журби за спас, деловима бугарске војске, који су били на тим положајима, није се имало кад јавити да одступају и они су се сада очајнички борили стрепећи од своје усамљене пуцњаве. Око 7 и по часова осетили су и они, да су сами, и дали се у бегство преко кршева заклоњени шумом и урвинама. У болници. У томе тренутку дотрчала је пред команданта и једна млада милосрдна сестра, мештанка, девојче коме је једва могло бити петнаест година. — Аман, господине! Остала сам сама у болници. Бугари су одвели и лекаре и болничаре. Дајте ми кога да се нађе око рањеника! Командант је одмах послао једног лекара и болничаре. У тренутку кад су они стизали у болницу, долазио је сдругестране и један наш официр, који је имао да уреди болницу и узме надзор над њом. Ушли су сви унутра и онда су ту имали да виде интересантну слику: У првој соби нашли су шест наших рањеника. То су били наши војници, рањени на Кадибогазу. Заједно са њима био је и један рањени румунски војник. У другој соби лежао је један рањен бугарски официр, а у трећој соби лежали су осамнаест тешко рањених бугарских војника. Све друге постеље биле су празне. Из неких је било дигнуто чак и све рубље. Бугари су још дан пре тога и ту ноћ еваукисали све лакше рањенике, покупили су и све мртве, па су неке од њих сахранили а остале су