Илустрована ратна кроника

Св. 46.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 375.

За Бутарску: (М. П.) Д. Тончев с. р.; генерал Фичев с. р.; Др. С. Иванчев с. р.; С. Радев с. р.; потпуковник Станчов с. р. За Грчку: (М. П.) Е. К. Веницелос с. р.; Д. Панас с. р.; Н. Политис с. р., капетан А. Егзо дактилос с. р ; капетан Пали с. р. За Црну Гору: (М. П.) генерал Сердар Ј. Вукотић с. р.; Ј. Матановић с. р. За Србију: (М. П.) Ник. П. Пашић с. р ; М Г.. Ристић с. р. М. Спалајковић с. р.; пуковник К. Смиљанић с. р.; потпуковник Д. Калафатовић с. р. I. ПРОТПКОЛ додатак члануш.букурешког уговора од двадесет осмог јула (дасетог августа) хиљаду девет стотина тринаесте године. Детаљан оиис нове бугарско-српске границе. Гранична линија на северу полази од старе границе бугарско-српске од тачке Патарице, иде старом границом бугарско турском до Диздерице, затим вододелницом између Вардара и Струме пролазећи преко Луковог Врха (1297), Обела, Пољане, коте 1458, коте 1495, Заноте, (1415), Понорице, Кадице, коте 1900, коте 1453, Чантана Канези, гребена Клепала, коте 1530, гребена Малеш планине (1445), затим окреће на запад ка котама 1514 и 1200, пролази преко гребена Драганова Дага, Кади МезарТопеша, Кале Телеша, прелази Новочанску реку јужно од села Рајанци, пролази између села Основци иСушево, прелази реку Струмицу између Радичева и Владовца и пење се ка коти 850, затим поново иде вододелницом Вардара и Струме преко кота 957, 571, 750, 895, 850 и додирује гребен планине Белашице где се она гпаја са границом бугарско-грчком. II. ПР0Т0К0л додан IV. члану букурешког мира од 28, јула (10. августа) 1913., и који се односи на питање о старој српско-бугарској граници. Једна мешовита српско-бугарска комисија, која ће се конституисати у року од године дана од дана ратификације уговора о миру, регулисаће питања односно старе српско-

бугарске границе, узимајући за принцип долинуТимока, у колико ова река служи за границу између Србије и Бугарске, и вододелницу за део границе од врха виса Бачишта одИванове Ливаде. Најдаље у року од три године од дана ратификације уговора о миру, обе Високе Странеуговорнице дужне су да обележе на терену сталним знацима целу трасу старе српскобугарске границе. Све воденице наТимоку у колико ова река служи за границу између Србије и Бугарске биће порушене у року од три године од дана ратификације уговора о миру, и убудуће никаква инсталација ове врсте не ће се допустити на томе делу. Такође су се обе Високе Стране уговорнице споразумеле да се у будуће њиховим поданицима не допушта својина „двовласних" имања. Што се тиче „двовласних" имања која постоје, свака се влада обаве зује да ће приступити експропријацији оних делова „двовласних" имања који се на њенОј територији налазе, путем претходне и праведне накнаде која ће се утврдити месним поступком. И стаодредба вреди и за „двовласна" имања која се налазе у углу Рогљево-Којлово, као и за ону у углу Халово-Вражогрнци, пошто је њихов правни положај према држа вљанима обеју страна регулиан протоколом ]Уг. 11. мешовите српско-бугарске комисије од 1912. г. Споменуте експропријације извршиће се најдоцније од три године од дана ратификације уговора о миру. Потписали: За Румунију: Т. Мајореско. Ал. Маргиломан, Таке Јонеско, К. Г. Дисеско, генерал ађутант Коанда, пуковник К. Кристеско. За Грчку; Е. К. Вениселос, Д. Панас, Н. Политис, капетан А. Егзодактилог, капетан Пали. За Црну Гору: Генерал сердар Вукотић, Ј. Матановић. За Србију: Ник. П. Пашић, М. Г. Ристић, М. Спалајковић, пуковник К. Смиљанић, потпуковник Д. Калафатовић. За Бутарску: Д. Тончев, генерал Фичев, др. С. Иванчов, С. Радев, потпуковник Станчов. □ Ф

Како је заузет Белоградчик. — Аутентични и најтачшр подаци о заузећу Белоградчика Заузеће Белоградчика и претходне борбе око истог текле су овако: При повратку Бугара преко Св. Николе на Дренову Главу и Калну, формиран је из трупа друге армије један нарочити одред и стављен је под команду пешадиског пуковника г. Љуб. Милића. Одред је формиран из пешадиских пукова првог позива и брзометне пољске артиљерије, а имао је за задатак претеривање Бугара преко Св. Николе. У тај Калнски одред одређен је трећи прекобројни пук првог позива народне војске, који је доведен из Новопазарског Санџака, а под командом пуковника Свет. Мишковића и 15. пук првог позива. Око Св. Николе. Поред борбе одреда на разним тачкама око Калне и Дренове Главе, 3. прекобројном пуку буде стављено у задатак да заузме Св. Николу, вис, који су Бугари пошто су протерани са Јаловика и Дренове Главе посели и на коме су се укопали. Борбе око Св Николе трећи пук: водио је три дана и најзад му 4. јула испадне за руком да заузме Св. Николу на јуриш отеравши Бугаре, Наступање преко границе. Извештен о заузећу Св. НикоЛб, командант Калнског одреда одреди наступање преко границе на бугарском селу Чупрену, а у претходницу би одређен трећи прекобројни» пук. Село Чупрен лежи на раскрсници путева Белоградчик—Фердинандово—Софија, а удаљено од саме границе према Св. Николи до 20 километара 5 јула у вече одред је ушао у Чупрен без борбе, јер бугарски заштитни делови разбијени на Св. Николи нису застали да даду отпор. 6 су се трупе одмориле у Чупрену, а 7. командант одреда пуковник Љуб. Милић предузе покрет ка Белоградчику. Цео одред био је формиран у две колоне — десну, која је имала из Чупрена да удари на село Врбово, па кроз клисуру Студени Врх да избије пред Белоградчик, сачињавао је 2. и 3. батаљон трећег прекобројног пука, а леву колону, која је имала да пређе преко Студеног Врха на село Чифлик и одатле са западне стране на Белоградчик, сачињавао је 15. пук 1. позива. Пред Белоградчиком. Чело десне колоне стигло је пред Белоградчик 7-ог у 2 часа по подне, на домашај ватре са положаја, који