Илустрована ратна кроника

Св. 49.

ИЛУСТРОВАНА РАТНАКРОНИКА

Стр. 399.

вио јер је многи од њих оставио своје јуначке кости на бојним пољима. У слављу које је било у Београду 11. августа, требао је и седми пук да учествује, али је због колере морао заостати у карантену, те је тек 15. августа могао стићи. Али су Београђани тај дан свечано дочекали свој јуначки пук, који им је тако сјајно образ осветлао. Краљ Петар пред војском и народом одликује престолонаследника златном медаљом за храброст. Јуначки праунук великог вожда Карађорђа, доказао је у овом величом балканском рату, да му у жилама тече јуначка српска крв великог свога претка. Овај младић показао се у овом рату као јунак и као човек, учествујући у свима биткама излагајући се свима опасностима, да у српску војску унесе дух и самопоуздање у победе. Прва армија српске војске, која је била под заповедништвом престолонаследника Александра ишла је из победе у победу. На Куманову, Скопљу, Прилепу и другим биткама на којима је освећено Косово, даље у биткама против вероломних и крволочних Бугара свуда је лично са својом храбром војском учествовао и престолонаследник Александар. Многи се чуђаху издржљивости и јунаштву његову а и оном прегору са којим је у битке улазио. Миран, присебан а одушевљен за свету ствар вољно је вршио своју дужност, која му је донела љубав и поштовање јуначке српске војске и свега српског народа. За ове своје јуначке подвиге у ратовима, одликован је златном медаљом за храброст, које је одликовање пропратило бурно и одушевљено одобравање војске и народа, јер је он то и заслужио. Велике наде полаже српски народ у свога бу-

дућег владара, који је од свога великог оца научио у првом реду, да свој српски народ љуби и да се за њега жртвује. Престолонаследник Александар у разговору са војводом Радомиром Путником на Калимегдану. Сваком Србину који је учествовао у дочеку победоносне српске војске у Београду, надимаху се груди особитим и узвишеним осећајима, гледајући пролаз непобедних српских хероја, који се враћаху са бојног поља, где су побрали неувеле венце српској војсци и српском имену. За све те успехе у првом реду припада највећа заслуга великом и мудром војсковођи војводи Радомиру Путнику, који је својим генијалним ратним распоредом водио јуначку српску војску из победе у победу. Скроман човек, врли овај Србин, увек је говорио: „Добро ће бити децо! Добар је Бог, Србин је јунак!" те је и своје велико дело нарочито заснивао на храбрости, издржљивости и јунаштву српскога војника. У српском народу, од увек је било великих људи, а данас је војвода Путник као генијалан и највећи војсковођа признат и у читавом свету. Војвода Путник је дика и понос српске војске и српскога народа! Лепу слику видимо, где јуначки престолонаследник са старим војводом у разговору посматрају одушевљење народа и војске и заједнички са тим масама радују се, да је велико дело имало и успеха. Дај Боже, да у тој слави још много и дуго уживају! Краљ Петар држи говор при откривању епоменика велнком во жду Карађорђу 13. авг. 1913. На слици овој видимо свечан чин где краљ Петар преискупљеним великодостојницима ипред непрегледном масомнарода држи говор пред спо-

меником великог вожда Карађорђа. Набрајајући заслуге које је стекао велики Карађорђе за српски народ, наданашњи свечан дан открива се видан споменик неумрлом вожду — кога предаје народу. Значајно је, да је данашњи краљ унук великога вожда, који је пошао стопама великог свога претка. Освећено Косово и ослобођење старих српских земаља догађа се под мудром владавином унука великог вожда, који је целог века радио за добро и величину свога српскога народа. Свечан улазак престолонаследника Александра на челу са својим штабом. Велики дани који се у Београду прославише 11., 12. и 13. августа приликом доласка српске победничке војске, остаће у вечитој успомени сваког учесника. Нарочито је свечан моменат био, кад је престолонаследник на челу свога штаба улазио у варош. Око њега беху све стасити и озбиљни јунаци, који се после довршене велике дужности враћају у Београд, засипани цвећем и дочекивани одушевљеним поздравима искупљеног народа. Како Бугари нападају. Један српски официр, који је донет у Београд рањен, саопштио је ,'сараднику београдске „Правде" како Бугари мучки нападају на српске трупе. — Они — вели тај официр око 2 часа по поноћи, напајају њихове војнике, које напред са подофицирима пусте. Иза њих стоји војна музика, која засвира „Шуми М а р ица«. Тада се пијани Буга рикрену у напад, а и за њих стојеофицири са пуним револверима, и чим се ко одвојника окрене да погледа њихове официре, бију у месо. Тако пијане Бугаре ми дочекујемо мушки, и бијемо их све дотле, докле не окрену леђа. Ово је други разговор који је имао сарадник „Правде" са учесницима у рату, и из њега се види потврда, да Бугари у истини морају пијанство да употребљују при нападима .