Интереси српства. Књ 1 и 2

209

својим милостињама вазда су ишли само на то, да народу очи замажу, те да им он праведним протестима и захтевима својим не смета уживати сва земаљека блага.

Друкчије о томе мисли седи монарх немачки, који признаје, да су они, који радом и знојем својом производе та земаљска блага, у данашњем друштву само = паћеници. Он хоће да каже, да гола надница, досуђена раднику судом слободне утакмице, није довољна накнада за тај рад и зној, већ цар зна да прича и о некој другој припомоћи од стране друштва, на коју радник право има, и која би учинила, да радник престане бити паћеники постане човек. Признање тог права са тако високог положаја, као што је царски, отромма је морална добит и тековина за светлу чдеју економског препорођаја. У којој пак мери цар немачки и његов канцелар право на припомоћ ову озбиљно узимају, види се већ и из тога, што у том истом царском акту од 17. нов. 1881 као што смо већ једном казвали, Бисмарк наглашује и намеру, да немачку производњу реорганише „стварањем кооперативниг раДНИМКИ задрута , заштитћенит % ПОТТО МОНТИ: државом“.

Џа ништа друго није тражио ни Луји-Блан у години 1848. У својој чувеној књизи: „Организација рада“ није тај благи Филантроп ни сањао да тражи, да се палате поруше и попале, богаташи побију, а богатство њихово разграби, подели и — поједе и попије.

Сматрајући да је данас производња анархички организована, сматрао је да управ и није никако организована, па зато није ни тражио да се она реорљанилше, већ просто да се органише.

Он је тражио да се држава лати организације коопер аттивниг радничкиг задруга, заштићена 0

ИНТЕРЕСИ СРПСТВА 14