Интереси српства. Књ 1 и 2

210

потпомогнутих државом, а то није тако страшно; бар не данас, кад то исто траже цар Вилхелм и кнез Бисмарк.

Луји-Блан је приметио, а то је могао приметити ко тод има здраве очи и поштено срце, да су код људи материјално обезбеђених, истински образованих и морално васпитаних, злочинства и неваљалства ретки изузетци, па је отуд закључио, да највећи део преступа и непоштења потиче из немаштине, необразованости и неваспитања.

Луји-Блан је приметио, да грдна већина људи долази на овај свет, живи у њему и прође крозањ без нужних средстава за живот и рад, јер су ова пре њих од незнатне мањине у приватну својину захваћена, монополисана. Он се уверио, да ти радници, варошки и сеоски, код оне богате мањине за кору хлеба морају да раде и надниче под тако рђавим условила пи за производњу и лично за себе саме, да рад њихов ни за њих, ни за њихове господаре, ме може бити ни пз далека онако продунтиван, као што би био, кад би рационално, по упутсетвима маџке, организован био. Из тога је он закључио, да је целокупна производња друштвена, ма колико колосална она данас изгледала у Ентлеској упоређена са производњом прошлих времена, ипак анархијом економског склопа модерног осуђена на релативно споро напредовање, а радник сам — на претерани ручни рад, на необразовање и неваспитање.

Мисију, задатак и дужности човечанског друштва он је друкчије замишљао, но што га замишљају ћитински Филозофи, то јест, замишљао га у главном онако, како га замишља и цар немачки. Убеђен да паћеници имају право на помоћ друштвену, па дакле да друштво дугује свима својима члановима положај достојан човека и нарочито могућност, да до тог положаја радом својим дођу;