Интереси српства. Књ 1 и 2

211

убеђен као и цар немачки, да друштво поједине чланове своје не може и не сме сматрати као мангубе, случајем рођења бачене на калдрму, 0 чијем се раду, образовању и васпитању нико не стара, и о којима друштво тек онда води рачуна, кад натерани глађу, незнањем и неморалношћу, избију на површину као преступници: убеђен да је рацио- · нална организација Рада, Образовања п Васпштања моћним друштвеним средствима у интересу свију и свакога; убеђен да таква организација друштвена, одговара највишим-и најморалнијим појмовима о људском удружењу ; убеђен да она спречава или бар своди на незнатан минимум сва злочинства, као што су крађе, разбојништва, убиства, проституција; убеђен да она чува од распада ону породицу, која је на љубави заснована, да она заштићава ону својину, која је радом зарађена, да она одржава ону религију, која потиче из срца и савести; убеђен, најпосле, да она порађа код чланова друштва веру у ваљаност и правичност друштвених установа, па тиме обезоружава страначке и класинске бунтове и устанке, — убеђен о свему томе Луји-Блан, као многи други пре и после њега, дошао је до закључка, да друштво дугује раднику средства за рад (главнину), а то је он Формулисао овако: радник има право на рад (Ото аџ (тауа , Кесће а Атђен).

На ове речи, ако сте збиља син данашњег друштва, ако сте збиља школовани и одгајени у духу сувремених предрасуда, верујући у све оно, што

вам се од детињства понавља, — ви ћете планути. Ја, вам напред кажем да ви сами управ не знате, зашто сте —— „планули,“ јер ви то чините више по на-

гону ћиФтинском.

На пример ви можда анале, да је при „правилном току“ економског живота у народа с јаким капитализмом, један велики део пролетаријата осуђен као резервна војска рада, на нерад глад, тру-

14%