Интереси српства. Књ 1 и 2

284

те да се ово ванредно, болесно, хистерично стање што пре регулише основним, органским законима. И нама дакле, у часу кад се организујемо, треба да је одзив и дозив: ДВелика народна скупштина ! Измена устава! |

Пријатељи ! Немојте узети ствар олако; чувајте се тренутних одушевљаја и тренутних клонућа, јер ни једно ни друго не доликује људима од дела и воље, какви су данас потребни Србији. Посао, којега се лаћамо, много је веђи и тежи, но што ће га где који међу нама замишљати, Део један народ пробудити из трулежи и немара, друштвеном развоју целог једног народа дати нов правац и учинити, да онде, где је било мртвило, потече живот, предузеће је огромно. Сви ошшти задатци једног народа по себи су тешки; да се они изврше, није довољно голо одушевљење, успаљена Фантазија и родољубива дрека, већ ту треба хладне памети, мушке озбиљности, јуначке решености, гвоздене воље, мученичке истрајности, упорнога рада и тешке борбе. Зато народи, кад им у историји куцне час таквога искушења, као што је нама сад купнуо, или победно ступају напред —- или падају прегажени, према томе, да ли су дорасли или нису да изврше оно дело, које им је историја неумитно ставила на дневни ред. Тако ће бити пи с нама: п ми ћемо или победити или пасти, али јуначку борбу покушати морамо свакојако.

Пријатељи ! Од године 1804 до године 1818 цео, народ у Србији био је, лети п зими, дању и ноћу, под оружјем, —- удаљен од плуга и мотике. Од чега је живео тај народ“ Ко је радио, ко је хранио тај народе Неко је орао и копао; сејао п жњео, — ко је тај “ То су старци, жене и одраслија деца, то је задруга. Без рада, без ручног рада, без удруженог рада, без сложног рада никаквог берићета, никакве слободе бити не може, а да је