Интереси српства. Књ 1 и 2

=

. питала и капиталиста, а утврђују се ти појмови, тек пошто се образују два одвојена сталежа: сталеж капиталиста који пуриује радну снту, мо сталеж најамних радника, који своју радну снагу продају.

„Појам хапитал означава сва она средства. жојила се купује радна снала. Но почем се радна нага, као и еви други производи у том друштву, ЈЕ поглавито новцем, то се новац узимље чест) као нешто истоветно с капиталом. Но сваки начин, новац, је најважнији облик капитала: али то није једини облик капитала. Лапишал је у опште сума вредности, којом може да се купи радна снага, па ма та сума вредности била у: звечећем новцу, у државним облигацијама, у акцијама какве кумпаније, или у каквом еспапу. Све једно. Али за главнину то није свеједно, јер ни новац, ни државне хартије и т. д. не могу бити ни оруђе, ни материјал у производњи...

„Појам и назив капитал постају дакле тек у неком извесном друштву, које је подељено на капиталисте и некапиталисте, и разликује се са свил од појма главнине. У научном смислу, главнина је сула материјалних предмета (храна, сировине, оруђа из ДЕЈ, који служе као средства за производњу ; — капитал је сума вредности, које могу бити материјалне и нематеријалне (на пр. повац и записке дужника), која служи за туповање радне спап 9 друштву“ (Карл Марке).

Из свега што емо рекли јасно бива, да 2лавнине, кло средстава за рад, мора бити у сзаком људском друштву, ма како она — главнина — примитивна п незнатпа била. На против, капитал је само резултанта извесних одношаја социјално-економеких, којит може бити, а може и небитаи. Ка: читал претпоставља, да су средства за рад захваћена у приватну својину од једне класе друштва, тако, да цео остатак становништва долази па свет