Интереси српства. Књ 1 и 2

45

без тих средстава за рад, и мора тој класи да продаје своју радну снагу, да би опстати могао. Такав одношај измеђ чланова друштва нити је свагда. достојао, нити ће свагда постојати: то је само једна историска Фаза развитка, која наравно мора. минути, као што су и све друге историске Фазе минуле. —

ЏШошто смо горње појмове научним одредбама. утврдили, вратимо се на ствар.

Ми ћемо сад са свим тачно показати шта су кадри новац и напитал, кад им се да апсолутна слобода , учинити од једног друттва, у коме још највећи део породица има нешто своје кућице и своје земљице, у коме дакле још нема западног ни капитала, ни пролетаријата. = =

Навала страног капитала! Па шта је то тако страшно, рећи ћете; Камо среће да се богатство целога света стече у Шумадији! Дајте само што више средстава за размену (новца); дајте што више средстава за рад: дајте справа и машина, свакојаких алата, свакојаког богатства и нек нам је добро дошло ! --

Тако ће пузвикнути какав економиста „либералне“ школе, који верује у некакву , „хармонију“ данашњих економских односа; који верује, да „природа“, сама себи остављена, за човека и ради и рачуна ; _ који верује, да сви морући „кредитни заводи“, па каквој ши. пацији они 9 ПОПУНИ СЛАЛИ, имају некакве „канале“, кроз које тече жива кредитна крв, и носи у организам производње нов живот, нову снагу, а народу благостање и срећу !

На то ће се горко осмехнути какав врли на–

родњак (Србенда — који није тако сангвиничан и „дубље“ загледа у ствари, а можда је читао и самог Прудона. Он ће одмереним речима приметити ово: „јест, дајте капитала, ма чији он био, али под условом — да томе капиталу заповедамо ли, а не

=== 1 7

узанва.

>=

ту гака