Интереси српства. Књ 1 и 2

с 65

нодавца, који би кадар био, у „друштву еспапа и новца“, ту слободу обичним мерама директно ограничити: то не допушта сама суштина економског склопа сувременог друштва.

То је парочито према странцу немогућно. Све државе осигуравају својим држављанима слободу рада у другим земљама. У начелу свака економска радња, која је дозвољена домородцу, дозвољава се и туђину. Кад би ми хтели да туторишемо странце при употреби њиховог капитала, то би толико значило, као да им забрањујемо привредну употребу истог, и они би просто престали-уносити га.

Једном речи, административним законом и параграфом хтети забранити оно, што тако рећи душа данашњег друштва допушта, 70 је не познавати исто друштво. Али == један економски закон даје се преиначити у својим резултатима радњом дру102 каквог економског закона, као под што у аемији

и физици један физикални закон модификује 10јаве другог физикалног закона.

Кад би н. пр. наша држава, позито је набавила нужна Финанциска средства, узела у своје руке организовање произвођачких задруга; кад би те залруге производиле оно, што нама треба зарад подмирења нашит потреба, а не оно, чим се најбоље шпекулира на светским пијацама, н. пр. на пештанској; кад би оне производиле према иредрамуну, колико идуће године треба становницима Србије „типенице“ т. ј. свиколиких најпречих намирница, па би према томе налае радне снаге “ способности фактички распоређене п употребљене биле, п кад би наш народ био прожман свешћу, да је такав распоред рада у његовом властитом интересу, шта би ту могао да учини странац са својим новцем, поред све своје неограничене слободе да га употреби и злоупотреби 2 де би ту било места

==

+ 3

вв наш 2

и

ми с: