Интереси српства. Књ 1 и 2

1 у

+

главнине, ноја је обрађена на корисну производњу, и оне, ноја је обрађена на штетну производњу. Већа или мања сума новца, са свим је нешто узгредно“ (Чернишевеки).

Сад питамо оне, који стране капитале добродошлицом поздрављају, где им је јемство даће исти _ онако употребљени бити, како нама у корист иде Питамо оне, који налазе спаса народној производњи у обичпој, капиталпетичкој, спекулативној организацији кредита, помоћу свакојаких врста банака, дакле у голом новчаном кредиту, без икаквих других мера државних и друштвених, као што би напр. том кредиту одговарајућа организација произвођачких задруга била, — шштамо их, велим, где су им какви. год рачунски докази, да би тако прибављени кредит збиља потпомагао жорисну пропзводњу нашег народа Питамо најпосле оне, који хоће да увећају приходе државне, шта мисле они чинити с оним вишком тих прихода, јер тај вишак може тако корпсно и благодетно употребљен бити, да га народ са алалом дајс, а може и са свим штетно 7

Ето, у горњем примеру видесмо какву неограничену власт имају над распоредол радниг сназа новац и капитал. Горњи пример јасно показује ко распоређује главнином у модерном друштву економеге анархије, — распоређује „случај“: онај странац, који овде оличава свуколику капиталистичку класу, што располаже средствима за производњу, могао је капитал свој употребити на добро народу, коме га је донео, а могао та је употребити на велико зло његово. Он не мора ни једно, ни дрво.

Да је та неограничена слобода употребе и злоупотребе оног диктаторског средства друштвеног, које суверено решава о распореду радних снага на корисне и некорисне радове, штетна за друштво, не може подлежати сумњи, али ни то не подлежи сумњи, да нема те државне власти, ни тога зако-