Интереси српства. Књ 1 и 2

„Лако је доказати, да се умањавањем новца може у извесном случају увеличати главнина.

„На прилику рецимо, да су људи, који се баве штетном производњом, а располажу са 8.000 руб., изгубили, ма којим начином, више од половине своје имућности, рецимо 5.000-руб. а остало им само 8.000. У том случају друштво, место пређашњих 20.000 руб. има само 15.000 рубаља.

„Том сумом купује се садрад од 200 радника т. ј. сваки радник добија 40 руб. само у место пређашњих 100. Но од губитка новца није се умањила производња пшенице, што је произведена пређапшњом жетвом (сав губитак пао је на непотребне предмете), и за 15.000 руб. купиће произвођачи истих 5000 товара.

„Друштво 2 12 није нилитта изгубило , 17:00 20] он Љу ДИ, који су се бавили некориснилм радољ, изгубили 9000 рубаља; тело ће још друштво скориљ имати добитка од тог тубитка : за оних 3.000 рубаља, што још имају некорисни произвођачи, може се, рачунајући сваком раднику (0 рубаља, најмити за некорисни рад само 40 радника, место пређашњих 850, -а за осталих 12.000 рубаља, које иду на користан рад, може се најмити 160 радника, место пређашњих 120. Ако су пређе 120 људи производили 5000 товара шшенице, 160 људи произвешће 6.000: падуће тодине друштво ће датле имати на сволту ; 0] 20 товара итентце , 9 216– сто 29.

„Из овта примера види се, да се ујбитком 04 2000 рубаља, што је трошено било та некористат рад, готовина друштвена увеличала то. лико исто, жао да је дошло у друштво 20.000 рубаља за произвођењеториснит предмета. Главно је дакле: како се мења сразмера међу купном снагом (новцем) људи, којима Јенуждан користан рад, и људи, којима је пуждан ште-

тан рад; или још тачније: нано се мења сразмера ДЕ

' ћ |

чи

(==