Интереси српства. Књ 1 и 2

50

(заноном) изменила сразмера радника у хорисној и штетној производњи. Измена 1 у подели радне снале на разне гране производње, то је суштина предмета. „Долазак новаца само је утицао да се та добра промена изврши, но овај долазе: могао је тако исто утицати тп на рђаву промену у распореду радне снале.

зДа би увидели, како исти новац може произвести и рђаву промену, да учинимо претпоставку да је странац донео својих 20.000 рубаља, не да се занима земљорадњом, но да сагради зверињак, — рад, који у даним приликама, напр. кад друштво не може још како треба да подмири ни најпрече своје потребе, може бити са свим штетан за друштво. Шта ћемо тада имати 2

„На занимање земљорадника обраћено је било пређе 12.000 рубаља. Га иста сума вредности остаје и сад на ту цељ, а нових 20.000 рубаља додају се оним 8.000 рубаља, које су пређе одвлачиле рад на штетну производњу.

„Дакле, од 40.000 руб. иде сада 28.000 руб. т. ј. 70, (место пређашњих само 40" |) на куповање рада за штетну производњу; на корисну произаводњу остаје само 30',. Кад је 40.000 рубаља купна снага за 200 радника, радник се најмљује за 200 рубаља; дакле, за 12.000 рубаља може се најмити само 60 радника за земљорадњу. Ако су пређе 120 радника производили 5.000 товара пшенице, то сад 60 радника пропзвешће само 3.000 товара (ми велимо 38.000, а не 2.500, опет држећи се теорије Малтуса и Рикарда). Сад на радника долази само 15 товара шшенице, место пређашњих 25 товара. Са доласком странца т његовиг 20.000 рубаља главнина се друштвена умањила и друштво је осиромашило.

„Видели смо да умножавање новца може осиромашти неку земљу, т. ј. умањити њену главнину.