Интереси српства. Књ 1 и 2

49

вати товар 5 рубаља. До сада радници пису ипшта, добили (цене су се само измениле) « готовина друштевена није се увеличала.

„Но у течају године радници су се запимали производњом пшенице и то 160 радника, а не само 120 као пређе. Ако су пређе 120 радника производили 5000 товара пшенице, 160 произвешће више, рецимо 6000"). _

„Дакле сад долази на сваког радника по 90 товара пшенице, а пређе је долавило само 22 товара. Видимо дакле да се шшеница = то јест сви предмети, који служе за даљу производњу, п које ми разумемо под именом „пшенице“, — дакле главнина, умномила. Годину дана доцније, пошто је дошао страпац са својих 20.000 рубаља, готовина народна дакле заиста се увеличала, то јест, раду тој земљи сад је боље издржаван, а производња се усавршила, у земљорадњи учињене су поправке, земља се боље ђубри, уведени су бољи плугови и други алати, боља стока за рад, — једном речи, блатостање целе земље увеличало се.

„Чиле је учињена ова промена к бољитку, ово увеличање главнине, које вуче за собом све јаче умножавање производа 2 Да ли баш тиме, што су донесени повиџ 7“ За цело не. Промена није учињена тиме, што је се 2величала нушна снага, но што је се увеличала радна снага за корисну производњу, дакле што је главнина у интересу корисне производње распоређена. (Очевидно то би се исто десило, да се ла којим дрџил узроком, на пр. простим - договором

8; Ми увзимамо само 6000, а не 6666, као што би требало по рачуну сразмере. Ово с тога, што имамо у виду начела Малтуса и Рикарда, који тврде да количина земљоделских производа не расте тако брао, као количина радних руку, које су обраћене на земљорадњу. У ствари уплив тога начела изглађује се а по некад и пресиљује дрфим утицајима, који су скопчани са умножавањем становништва, и ако су 120 радника производили 5000 товара, то 160 радника произвешће, не 6000 п не 6666, већ 7 и 8000 товара.

ИНТЕРЕСИ СРПСТВА 4

а = ~

та Га