Интереси српства. Књ 1 и 2

рубаља, т. Ј. за рад сваког од њих употребљује се купна (купујућа) снага од 100 рубаља. Ове новце т. ј. ову купну снагу троше радници за добијање најпречих намирница, које ми ради краткоће преобраћамо у пшенилу (то јест, под пшеницом разумећемо све најпрече намирнице). Рецимо да сету том друштву налази 5.000 товара пшенице: тада је купна снага, која је нужна за товар пшенице, 4 рубље. Рецимо даље да је у то друштво дошао неки странац и донео собом 20.000 рубаља готовог новца, у намери да се занима земљорадњом. Доласком овиљ новаца није се увеличала друштвена главнина ни једним зрнцетом пшенице, но да видимо нанва је разлика наступила у распореду радних снага.

„Пређе, кад је купна снага износила 20.000 рубаља. 80 људи од 200 занимало се штетним радом, т. Ј. од 20.000 рубаља за штетни рад употребљавало се 5.000, што је тада износило 40 свеколике купне снаге, а за корисно произвођење остајало је само 60". Сада се пређашњој купној сили додаје још 20.000 рубаља и целокупна сума износи 40.000 рубаља, но сав вишак), по вољи власника, употребљује се за корисну МО да штетну производњу иде као пи пре 8.000 рубаља, но у 40.000 то је сада само 20", а не 40', као пређе: а то значи, да купна снага може да одвуче сада само 40 радника за штетну производњу, а не 90, као пређе.

„У новчаном рачуну ствар ће овако изгледати: рад од 200 раденика сад се купује са 40.000 рубаља, дакле рад сваког радника са 200 рубаља. да 5 000 рубаља може се сад купити само 40 радника, осталиг 160 радника најмиће се у корисној производњи за 82.000 рубаља.

„да прву годину постоји само 5.000 товара пшенице и радници имају 40000 да плате за исту количину намирница, т. ј. пшеница ће се прода-