Интереси српства. Књ 1 и 2

4

увећао напр. на 50—60 милиона динара. Да би то баш збиља морало бити, нисмо тврдили, а ову суму узели смо произвољно, као пример. Даље смо претпоставили, да би се обичне државне потребе подмиривале са 38—-48 милиона. Претекло је дакле вишка 12 милиона, — случајно баш онолико, колико је онај богати странац донео. Ми ћемо сад корак по корак да пратимо тих 12 милиона странчевих, односно оних 12 милиона државних, не би ли видели шта ће од њих бити. —

Од њих може свашта бити. Странац се може предомислити, па сутра дан с њима отићи из земље. (Он може остати и попишти их и појести. Може па источном врачару направити палату, застрети је свилом и кадиФом, па по њој хватати муве. Све ће

зависити од његовог Љефа. Но ако у том његовом.

ћефу има памети, странац може оно силно благо и разумно употребити.

Тако исто и држава. Она може оних 12 милиона, којих до сад није имала, употребити да чиновницима повиси плате. Може саградити талијанску оперу и најмити Пати да пева, а најпосле — може ит употребити да организује произвођачке зааруе. Све ће то зависити од њене воље, то јест од закона.

У оба случаја има дакле меко, који слободно пи произвољно располаже милионом дуката: у једном случају приватан човек, у другом држава. Ко се разуме у питањима политичке економије знађе, да ће тај, који располаже том сумом, дати новцу само импуле и правац крелања, а све остало извршиће сам новац по закону — економске инерције, и — ево економских последица даног правца и импулса у овом рачунском примеру.

„Нека је у неком друштву 200) радника, од којих 80 занимају се штетним радом, а 120 жориснил. Узмимо да сви они заједно добијају 20.000

а 17