Интереси српства. Књ 1 и 2

Ивнашањем ове тврдње ми управ падамо у погрешку понављања, јер све што смо до сад рекли, наротито торњи пример, даје јасна одговора па ту тврдњу. Капитал у отите, па дакле и стран, ако се не употреби на производњу опога, што је земљи потребно, већ онога, што шпекулација захтева, може лако да одвуче радне спаге од корисних радња на некорисне, и онда нам је тај страпи капитал 04 штете; где је ту оно „оп. вођење 7“ Ако би се пак, у земљи производних задруга, употреопо случајно па саме корисне радове, он не би могао издржати конкуренцију тих задруга, јер дол о мора из цене својих Пан ВИ да истера за себе „предузимачки профит,“ задруге које, у интересу борбе своје са приватном производњом, протит тај могу свести на нулу, могле би давати своје производе јевтиније и тиме приватне пшекуланте упропастити. Ј де || 700 ћар за страни (и: ли наш приватни) капштал "

У првом случају стран капитал не би код нас баш ништа „оплодио“, него бл нас грдно оштетио. Производне задруге и подигле би се у цељи, да гг немогућним учине: стран капитал гтео бп ћ нала алње = не ложе.

У Д другом случају стран капитал био би нам одиста добро дошао, али, он нема свота рачуна да дође: ла би стели ко њелу, али он неће ко нала.

Услови, под којима би стран капитал могао бити. „национализиран,“ постати наш, такви су, да стран пашиштал у тој метаморфози нема свога хесапа ; услови, под којима би страп капитал могао у нашој земљи остати стран, такви су, да опет ми пемамо хесапа: наши то страначки иитереси су дарају се дакле; тај судар долази из дубине по суштипе самог капиталистичког друштва у тој мерт, да се никаквим измајсторисаним економско фитанији“ сто-тредитпо-банкерским | штекулацијама, колбинацијала и операцијама до тарлоније доћи пе може.

ИМЕ

рај

ни

Ек