Интереси српства. Књ 1 и 2

(о

Према данашњем економском склопу друштва оно ваше „оплођење“ нашег рада и нашег природног богатства туђим капиталом, неће пам никад донети берићета, а бескућништва — са свим поуздано. Хоћете ли да дознате како се то „оплођење“ врши, онда читајте званичне извештаје индиске управе влади енглеској, па ћете ту наћи, како се услед уноса епглеског капитала поништила домаћа ткачка индустрија. „Индиске равнице беле се од костију поскапалих ткача индиских“, вели званични извештај.

Јест, ми треба једном да се манеме Фаптастичких комбинација ес туђим капиталима, и напвних нада у свеспасавајућу заштитну царину, па да без оклевања, јер је крајње време. организујемо

нашу народну производњу онако, како је најбоље

за све нас, ништа не попуштајући рутини, предрасуди и незнању, —- ако збиља желимо огтати Срби. Да се пак један народ не може богатити на рачун других народа, ево-доказа опету једном рачунском примеру.

„Неке економисте веле, да и некористан рад

ј. рад, који се не може употребити на увеличање производње, ложе увећати народно илућство, само кад се тај рад врши на рачун другог народа... Џ. О. Мил наводи за доказ, да некористан рад може увеличати народно имућство, талијанске пе вачице, грчке најамне солдате, риторе итд. Али очевидно данашња Италија са својим певачицама сиромашнија је но Енглеска, из које оне вуку злато у Италију ; Грчка се почела упропашћавати сваким даном, од како су њени солдати почели да иду у службу Персима, а њепи ритори Римљанима. Да Ли то нагомилано пепроизводно народно имућство, које долази из стране земље, доноси пароду благослова 2